latinica  ћирилица
14/01/2022 |  10:11 ⇒ 10:11 | Аутор: СРНА

Раст прекограничног транспорта

На граничним прелазима БиХ на излазу из Републике Српске у трећем тромјесечју прошле године забиљежена су 23.172 теретна возила или за 4,1 одсто више него у истом периоду 2020, подаци су Републичког завода за статистику.
Завод за статистику Републике Српске - Фото: РТРС
Завод за статистику Републике СрпскеФото: РТРС

Извезено је 511 милиона тона робе, односно 0,4 одсто мање у односу на треће тромјесечје 2020. године.

Број теретних возила у трећем тромјесечју прошле године којима је роба увезена преко граничних прелаза БиХ на територији Републике Српске већи је за 12,2 одсто, док је количина робе на улазу у Републику Српску већа за 10,6 одсто него у истом периоду 2020.

У посматраном периоду возилима са страном регистрацијом увезено је 32,6 одсто од укупне количине робе, док је домаћим возилима извезено 67 одсто од укупне количине робе.

Највећи број теретних возила, њих 49,1 одсто, ушао је преко граничних прелаза са Хрватском, а 36,8 одсто са Србијом.

Укупан гранични промет путника на граничним прелазима БиХ на улазу у Српску у трећем тромјесечју прошле године износио је 3.823.065 путника или 68 одсто више у односу на исти период 2020. године.

Гранични промет путника у возилима са домаћом регистрацијом у трећем тромјесечју прошле године већи је за 55,1 одсто, док је са возилима са страном регистрацијом био већи за 56,5 одсто у односу на исти период 2020. године.

У посматраном периоду забиљежено је 1.456.191 путничко возило на граничним прелазима БиХ на уласку Српску, односно 62,4 одсто више, док је на изласку евидентирано 1.454.749, односно 50,1 одсто више у односу на треће тромјесечје 2020. године.

Економиста Стефан Маркићевић рекао је Срни да ови подаци говоре о опоравку транспорта након јаких удара које је пандемија вируса корона имала на тај сектор у 2020. години, те да би се тренд раста могао наставити са одређеним степеном вјероватноће.

- У 2020. години утицај пандемије био је врло лош по више сектора дјелатности због епидемиолошких мјера које су биле предузимане за заустављање њеног ширења, да би прошла година било вријеме попуштања и кретање према нормализацији стања првенствено у индустрији и то је за собом повукло и опоравак транспорта. Због тога су велики процентуални скокови раста у транспортној дјелатности - навео је Маркићевић.

Према његовим рјечима, пробелм са растом транспортне дјелатности у наредном периоду лежи у цијени енергената, конкретно горива, што има директног утицаја, али и других енергената од којих се као инпути користе у индустријској производњи.