latinica  ћирилица
14/01/2022 |  12:46 ⇒ 12:49 | Аутор: СРНА

Отишић: У храму који се обнавља служена литургија

У врличком српском селу Отишић у Далмацији данас је у Храму архангела Михаила, чија је обнова у току, служена Света литургија поводом Светог Василија Великог.
Отишић: У Храму који се обнавља служена литургија - Фото: РТРС
Отишић: У Храму који се обнавља служена литургијаФото: РТРС

На празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог служен је и молебан за предстојећу Нову годину, рекли су Срни Отишићани који су у малом броју присуствовали литургији.

Обнова Храма архангела Михаила из 1889. године, покренута уз благослов Његовог преосвештенства епископа далматинског Никодима, ујединила је бројне Отишћане широм свијета.

Покретачи обнове Храма рекли су Срни да је прикупљено до сада више од 10.000 КМ, али акција и даље траје.

- Приложници храма су наша браћа и сестре који нису заборавили завичај иако живе у Америци, Канади, Аустралији, Србији, а јављају се и наши пријатељи из БиХ - рекли су Срни покретачи обнове.

До краја јануара у току је хуманитарна акција компаније М:тел и Удружења младих "Басташица" из Дрвара у оквиру које се позивом на број 1416 дарује једна КМ за наставак радова на обнови Храма и парохијског дома, рекли су Срни из Удружења "Басташица".

Средства за обнову овог храма и парохијског дома могу бити уплаћена на девизни рачун са назнаком "за обнову храма и парохијског дома у Отишићу".

Власник рачуна је СПЦ у Хрватској, Епархија далматинска, Црквена општина Врлика, адреса Николе Вранчића 1, 21236 Врлика, Хрватска, ОИБ 66548359378, ИБАН: ХР9824020061100461518, а СВИФТ: ЕСБЦХР22.

Отишић је смјештен између Врлике и Сиња,/ подно планине Свилаје на југоистоку и акумулационог језера Перуча на сјевероистоку. Заузимајући простор површине од 51 километра квадратног, са 13 заселака и 1.200 становника прије рата, било је највеће село сињске општине. Његовим ободом протеже се магистрални пут Книн-Врлика-Сињ-Сплит.

Село је некада имало цркву, гробље, капелу у гробљу, школу, неколико продавница /задруга/ и гостиону. Данас у овом српском селу живи свега неколико десетина житеља, али који искрено вјерују да ће се вратити живот у њихов завичај.