У Хрватској најмање становника од 1948, за 20 година нестао скоро цијели Загреб
Хрватска није имала мање становника још од 1948. године, показују резултати пописа. Од 1991. је изгубила 895.736 становника, односно скоро цијели Загреб, док је само током посљедњих десет година, од прошлог пописа који је спроведен 2011, изгубила 396.360 становника - готово 10 одсто.
Те 2011. године у Хрватској је живјело 4.284.889 грађана, а данас их живи само 3.888.529.
Резултати пописа показују и да тек три града у Хрватској имају више од 100.000 становника - Загреб, Сплит и Ријека.
Послије Загреба (769.944 становника), Сплита (161.312 становника) и Ријеке (108.622 становника), четврти највећи град у Хрватској и даље је Осијек, који је 2011. године имао 108.048 становника, а сада их има 96.848.
Ријека је изгубила 14.6 одсто свог становништва, а Сплит 13.7 одсто.
Нема жупаније која је забиљежила пораст броја становника
Резултати пописа показују да нема жупаније у Хрватској која је забиљежила пораст броја становника.
Вуковарско-сремска је изгубила скоро сваког петог становника (више од 19 одсто), Сисачко-мославачка и Бродско-посавска 17.53 одсто, а најмањи пад је био у Загребу, Дубровачко-неретванској и Задарској жупанији.
Хрватски медији пишу да је реалан број становника још и мањи јер су многи грађани пописани иако већи дио године раде у иностранству, док су се неки и одселили, али су их породице пописале у Хрватској.
Смањење броја становника резултат је негативног природног прираштаја становништва, али и миграција односно резултат је тога што Хрватска већ годинама на годишњем нивоу биљежи више умрлих него рођених, али исто тако и више исељених него досељених, пише интернет портал Хрватске радио-телевизије.
Опада број домаћинстава, расте број стамбених јединица
Осим броја становника, опада и број домаћинстава у Хрватској, али, са друге стране, расте број стамбених јединица, поготово у приобалним жупанијама.
Број домаћинстава смањен је за 80.615 (5,31 одсто), а број стамбених јединица повећан је за 103.534 (4,61 одсто).
Попис становништва у Хрватској је, након што је рок три пута продужаван, завршен средином новембра прошле године.
Грађани су могли сами да се попишу користећи упитник у електронском облику који је био доступан на порталу е-Грађани, да би након тога пописивачи пописивали све пописне јединице које се нису самостално пописале, уз контролу података прикупљених самосталним пописивањем.