Брејвик салутирао нацистички поздрав на рочишту за условни отпуст
На рочишту треба да буде одлучено да ли Брејвик треба да буде пуштен након што је провео више од деценије иза решетака.
Брејвик, крајње десничарски екстремиста, убио је 77 људи у најгорем злочину у мирнодопско вријеме у Норвешкој, у јулу 2011. године.
Он је убио осморо аутобомбом у Ослу, а затим убио 69, већином тинејџера, у омладинском кампу Лабуристичке партије.
Обријане главе и обучен у тамно одијело, Брејвик је прстима направио знак бијеле расе прије него што је подигао десну руку у нацистички поздрав да би сигнализирао своју крајње десничарску идеологију када је ушао у суд.
Такође је носио натписе, штампане на енглеском, укључујући и један на коме је писало "Зауставите свој геноцид над нашим бијелим нацијама" и "Нацистички грађански рат".
Обраћајући се судији, Брејвик је себе описао као посланичког кандидата.
Брејвик, који сада има 42 године, служи максималну казну од 21 године у Норвешкој, која се може продужити на неодређено вријеме ако се сматра да је стална пријетња по друштво.
Суд Телемарк у Скиену, југозападно од главног града, гдје Брејвик служи казну, саслушаће случај ове седмице након што је канцеларија државног тужиоца у Ослу прошле године одбила Брејвиков захтјев за пријевремено пуштање на слободу.
- Наш став је да је неопходно да се настави затворска казна да бисмо заштитили друштво - рекла је за Ројтерс одговорна тужитељка Хулда Карлсдотир уочи саслушања.
Поступак ће се одвијати највише четири дана у затворској фискултурној сали преуређеној у импровизовану судницу, а одлука се очекује седам дана касније.
Ако његов захтјев за пуштање на слободу буде одбијен, Брејвик, који је промијенио своје званично име у Фјотолф Хансен, може да се пријави за ново рочиште за условну казну за годину дана, изјавила је Карлсдотирова.
Брејвик је изгубио случај за људска права 2017. године када је апелациони суд поништио одлуку нижег суда да је његова изолација у ћелији са три собе била нехумана.
Европски суд за људска права одбио је накнадну жалбу.