Којић: Бошњачке блокаде учиниле нереалним рокове из Ревидиране стратегије
Којић је појаснио да су бошњачки представници двије године блокирали усвајање стратегије на нивоу БиХ, а да до данас не дозвољавају формирање надзорног тијела које је једино надлежно за праћење реализације договорених циљева.
Он је појаснио да је у Ревидираној стратегији јасно дефинисано да мање сложени предмети буду пренесени на ентитете, а да се најсложенијима бави Тужилаштво БиХ.
- Увидјели смо да су се у Тужилаштву бавили мање сложеним предметима, а не оптужницама против високопозиционираних Бошњака за злочине над Србима које спадају у категорију сложенијих. То само по себи говори да се Стратегија не имплементира, али и не може, јер не постоји ни надзорно тијело - рекао је Којић за Глас Српске.
Према његовим ријечима, то надзорно тијело треба да процијени да ли носиоци правосудних функција спроводе циљеве и мјере, а ако не да буде покренуто питање одговорности.
Којић тврди и да Високи судски и тужилачки савјет није надлежан за праћење реализције Стратегије и да они не могу да буду својеврсни бајпас, како је и раније скренуо пажњу појединима.
Он сматра да све док не буде надзорног тијела практично нема ни Ревидиране стратегије, а док је тако носиоцима правосудних функција се оставља могућност да раде шта и како хоће.
Ревидирана стратегија је након двогодишње блокаде од стране Бошњака усвојена 24. септембра 2020. године у Савјету министара, а томе су претходили дани усаглашавања о анексу који је постао њен дио, у чему су учествовали и представници ЕУ.
Тада је усаглашено да ће, између осталог, Министарство правде у Савјету министара доставити приједлог одлуке о формирању надзорног тијела за праћење спровођења стратегије. Иако је било покушаја да тај орган буде именован, до тога није дошло јер су се бошњачке структуре противиле предложеним кадровима у име Српске, међу којима је предложен и Којић, подсјетио је Глас Српске.