latinica  ћирилица
20/01/2022 |  13:07 ⇒ 13:11 | Аутор: ТАНЈУГ

Слиједе нове тужбе против НАТО

Нишки адвокат Срђан Алексић до сада је поднио три тужбе Вишем суду у Београду у име тројице полицијаца и резервиста који су 1999. године били на Косову и Метохији, након чега су обољели од канцера, као посљедице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом.
Посљедице НАТО бомбардовања - Фото: РТРС
Посљедице НАТО бомбардовањаФото: РТРС

У изјави за Танјуг Алексић најављује да ће од сљедећег мјесеца почети да подноси и тужбе у име цивила са Косова и Метохије и југа Србије, који су такође обољели од ове опаке болести.

Прва тужба поднесена је 19. јануара прошле године, а у сриједу су поднесене још двије нове истом суду по истом основу. Поступак против НАТО међутим још није кренуо, јер НАТО још није примио тужбу и није доставио одговор на тужбу, коју му је суд послије превода на енглески прослиједио 25. маја 2021.

Алексић се нада да ће Виши суд у Београду тим поводом предузети мјере према Законику о парничном поступку и покушати да тужбе достави НАТО било електронским путем, или преко овлашћене агенције која врши доставу, позива преко огласне табле или овлашћеног заступника.

- Суд то треба у најскорије вријеме да уради и да крене процес. Имамо све доказе на нашој страни и надам се да ћемо успјети у овом спору и обавезати НАТО пакт и да плати накнаду штете нашим војницима који су обољели од канцера усљед бомбардовања осиромашеним уранијумом - нагласио је Адвокат.

Подсјетио је да је са њим у адвокатском тиму по овим тужбама италијански адвокат Анђело Тарталаја који је добио 253 правоснажне пресуде против Министарства одбране Италије, по тужбама које је заступао у име италијнаских воника који су обољели од канцера јер су били у мировној мисији на Космету у вријеме НАТО бомбардивања.

По узору на Италију, овим тужбама тражи се одштета од око 100.000 евра због оболијевања од канцера усљед тровања осиромашеним уранијумом.

Уз тужбе, поднесен је и приједлог за медијацију, односно мирно рјешење судског спора.

Тужбама се, поред материјалне одштете тражи и да НАТО очисти средину коју је загадио осиромашеним уранијимом, рекао је Алексић подсјећајући да су "Европи пуна уста заштите животне средине".

- Осиромашени уранијум има такво зрачење да ће наредних 40-45 милијарди година утицати на здравље нашег становништва. НАТО је дужан да исплати одштету, да очисти територију од муниције која је заостала на нашој територији и да лијечи наше грађане онако како то ради Италија са својим војницима - сматра нишки адвокат.

Он је појаснио да се његовој канцеларији до сада обратило око 3.000 људи потенцијалних клијената, који желе да траже одштету од НАТО по овом основу, а међу њима има Албанаца са КиМ и југа Србије.

Поред људи који су лично били на територији отрованој осиромашеним уранијумом, право на оштету имају и њихови насљедници, јер су многи већ преминули од канцера, нагласио је Алексић.

Истакао је да је осиромашени уранијум велики проблем не само Србије већ и региона и да је о тој теми недавно говорио на симпозијуму у Барселони, гдје је сазнао да многе свјетске организације за заштиту животне средине уопште не знају да је осиромашени уранијум употребљен на КиМ приликом бомбардовања 1999. године.

Иначе, пред судовима у Србији, уз помоћ италијанске судске праксе и вјештачењима у предметима у којима је поступао италијански адвокат, али и другим доказима, Алексић и његов италијански колега покушаће да докажу постојање узрочно посљедичне везе између тровања осиромашеним уранијумом и оболијевавања од рака српских војника и полицајаца.

Алексић сматра да су његови клијенти били у идентичној ситуацији као италијански војници који су добили оштете пред судовима своје земље.

У сриједу су поднесене тужбе у име војника Т.Д из Титела, који је за вријеме НАТО агресије имао 21 годину, и био на аеродрому Слатина у Приштини, а који је оболио од рака тестиса. Други војник Ј.З. из Београда који је у вријеме НАТО агресије имао 40 година, био је стациониран у Призрену и оболио је од леукемије, прецизирао је Алексић и додао да је суду приложио и неопходна вјештачења.

Суду су уз тужбе приложени и писани докази које су домаћи органи раније прикупили у Србији за поступке вођене против челника НАТО и челника држава које су учествовале у бомбардовању.

То су прије свега докази изведени у поступцима вођеним 2000. године у Окружном суду у Београду и пред Међународним судом правде у Хагу 2004. године, затим италијанске пресуде у случају оболијевања њихових војника који су били распоређени у мировним мисијама у бившој Југосалвији, судска пракса домаћих судова, вјештачења и медицинска документација.

За сада је планирано подношење такозваних "пилот" тужби, што подразумијева покретање ограниченог броја поступака, ради уједначавања судске праксе на територији цијеле државе.

Италијанским војницима одштете, између 700.000 до милион евра по особи, исплатило је Министарство одбране Италије, јер их је оно послало на Косово и Метохију и БиХ гдје су обољели од канцера.