Београд не спори да је стара дубровачка књижевност и хрватска
Реагујући на оцјене Института за хрватски језик и језикословље да Србија "присваја дубровачка књижевност" из Министарства су навели да одредба о старој и ријеткој библиотечкој грађи која је наведена у члану 23 Закона о културном насљеђу представља дефиницију која је установљена Законом о старој и реткој библиотечкој грађи из 2011. године.
Наглашено је да је такав став потврда научно методолошке досљедности, коју је српска филолошка школа установила прије сто педесет година, а која траје и данас.
- У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено, да је стара дубровачка књижевност јединствена појава код јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска. То је помирљив приступ који у дубровачкој књижевности тражи оно што је заједничко - пише у допису Министарства достављеном Танјугу.
Из Министарства су подсјетили да су исто становиште заступали и познати Дубровчани од Матије Бана и Валтазара Богишића у 19. вијеку до Милана Решетара и Петра Колендића у 20. вијеку, а да су они били чланови Српске академије наука и уметности.
- Сматрамо да се управо на примјеру двојног насљеђа, заједничке језичке прошлости и односа према књижевној баштини, најбоље препознају европске вриједности и перспективе добросусједских односа - закључено је у саопштењу.
Хрватски европосланик Карло Реслер позвао је јуче Европску комисију да реагује на нови Закон о културном насљеђу Србије уз тврдњу да Србија "присваја хрватску културну баштину", односно дубровачку књижевност, тиме што се у закону наводи да она подједнако "припада српској и хрватској култури".