Џонстон: НАТО ће пред суд историје
Овако у својој недавно објављеној књизи "Круг у тами", истиче америчка списатељица и новинарка Дајана Џонстон. Ауторка бестселера "Сулуди крсташи", о рату на тлу бивше СФРЈ, која живи и ствара у Паризу, наглашава да су САД тада на превару поставиле обавјештајца Вилијема Вокера чији је задатак био да исфабрикује разлог за бомбардовање СРЈ, као и да је Мадлен Олбрајт изманипулисала преговоре у Рамбујеу и тако добила рат који је жељела.
Увод у распад Југославије било је, како оцјењује, удружење "Алпе-Адрија" које је "вратило" Хрватску и Словенију у аустроугарски загрљај, у чему је велику улогу имао и некадашњи европски посланик из Баварске Ото фон Хабзбург. На питање зашто никога на Западу није било брига за највеће етничко чишћење у југословенским ратовима када су хрватске снаге уз америчку подршку истјерале српско становништво из Крајине, Џонстонова, у интервјуу за Новости одговара да се одговор налази у питању:
- Хрватске снаге су имале америчку подршку. На основу медија, "етничко чишћење" су практиковали Срби, док су остали били жртве. Шира западна јавност није имала средстава да оповргне ову верзију. За оно мало новинара са другачијим тумачењем догађаја, медији су били затворени.
Ратови се оправдавају ријечима "никад више рат". Хоће ли их бити још на Балкану?
- Парола "Никад више рат" није био изговор за балканске ратове, посебно не за сукоб у јужној српској покрајини - Косову. Тачније, то је био рат да би се започели ратови. Прије конференције своје странке Зелени, тадашњи њемачки министар спољних послова Јошка Фишер одобравао је бомбардовање Југославије слоганом "Никад више Аушвиц". То би требало да значи да је рат вођен да би се избјегао "геноцид" који симболизује Аушвиц. Са Косовом, оно што је требало избјегавати више није био рат, већ "кршење људских права". А "људска права", која су увијек највише кршена у ратовима, постала су повод за ратове, попут оног који је уништио, рецимо Либију. Интервенције НАТО довеле су Западни Балкан у ситуацију нестабилности, институционалне двосмислености и међусобне мржње која чини могућност будућег рата превише вјероватном.
Хоћемо ли дочекати дан да се суди неком из НАТО за њихов "ангажман" у бившој Југославији о коме пишете као учешћу НАТО у заједничком злочиначком подухвату?
- А ко да им суди? Судиће им историја, историчари у будућности. Ниједан трибунал нема моћ да суди моћницима НАТО.
Рат у Ираку се водио због нафте, а због чега се водио на Балкану?
- Уопште није сигурно да се рат у Ираку водио за нафту. САД су радије ушле у савез са исламистима, прво у Авганистану, због антикомунизма. Гледајући на Југославију као на минијатурни СССР, Хрватска је била мала Украјина, а исламисти (Изетбеговић) су могли бити употребљени против Срба православаца као средњоазијски исламисти против Руса. Ови ратови су били више стратешки него директно економски. Рат на Косову је спасао НАТО од застарјелости, након пада његових противника из Варшавског пакта, дајући му нову "хуманитарну" мисију без граница, коју више не ограничава његова првобитна мисија међусобне одбране.
Да ли је оно што се данас дешава у Украјини резултат тога што је, како кажете, Михаил Горбачов био наивни преговарач кога су Американци лукаво надмудрили?
- Немогуће је тако сложену ситуацију приписати једном историјском фактору. Али да, то је један од фактора.
Желе ли САД да штите европске чланице НАТО? Постоји ли могућност "лимитираног нукеларног рата на Старом континенту?
- НАТО је отишао у Авганистан да заштити САД. САД тврди да жели да брани Европу, али то никада није учинио. Није било потребе. Пентагон је у процесу опремања својих европских савезника, посебно Њемачке и Италије, нуклеарним оружјем које би могло да буде употребљено против Русије. Чудно је то што Европљани дозвољавају да се то догоди. Да ли Вашингтон "разматра" ограничени нуклеарни рат у Европи? Или само пријети да дестабилизује Русију? Или нешто треће? Њихове акције су ратоборне, њихове намјере субјективне.
Шта мислите о идеји стварања европске војске?
- Европска војска је идеја блокирана подјелама међу Европљанима. С обзиром на тренутну ситуацију са наоружањем, европска војска би била углавном француска и та идеја наилази на подршку у Француској. Али, Велика Британија је нераскидиво повезана са САД (англофони свијет је продужетак Британске империје), а Њемачка је и даље држава коју су Американци војно (и политички) окупирали. Италију такође, али не и психолошки на исти начин.
Дајана Џонстон се враћа и на успомене свог живота у Студентском граду у Београду гдје је, педесетих година прошлог вијека, студирала, када се, путујући, како каже, дивила фрескама у Дечанима.
У књизи "Сулуди крсташи", чије се поновно издање у Француској очекује ове године, Дајана Џонстон наводи да је Бин Ладен помогао да се регрутују муџахедини за борбу у име Изетбеговићеве муслиманске странке:
- Изетбеговић је приграбио сву власт за себе у Босни, а НАТО искористио људску трагедију у Југославији као изговор за интервенцију.
- Нове ратове у свијету посљедњих деценија водила је љевица, а не десница, а прелаз са служења војног рока на плаћеничку армију нема ничег заједничког с одбраном. Још осамдесетих година кренуло се у дискредитовање појединаца зарад управљања масама кроз ширење медијских лажи - записала је својевремено Џонстонова.