Милена Марковић добитница НИН-ове награде (ВИДЕО)
Одлуку о награди донио је жири у саставу Теофил Панчић (предсједник), Марија Ненезић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Бранко Кукић.
Жири је донио одлуку већином гласова, а за роман "Деца" гласали су Теофил Панчић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.
НИН-ова награда додељује се од 1954. године.
На више од 150 страница, књижевница Милена Марковић исписује књигу "Деца", свој роман у стиховима. Без тачака и зареза, проговара о дјеци, дјетињству, породици. О томе шта значи бити мајка, ћерка, син...
На питање НИН-а како је почела да пише овај роман, књижевница је одговорила:
- "Деца" су настала из сјећања. Сјећања кроз мирисе, фотографије, приче, одређене догађаје који су можда били такви како их се сјећамо, а можда и нису. Оно што је мене занимало јесте и питање такозване слободне воље и судбине. Може бити страшан случај или једно мало скретање што те одведе дубоко у непроходну шуму живота који живиш, у заблуди да си га сам изабрао. У једном тренутку одлучиш да останеш и онда се деси нешто што ти одреди живот. Или – не одеш негдје, а тамо је могло да ти се деси нешто што ће да те одведе на другу страну. У неким животима постоји екстаза и у сјећањима. Екстаза је нешто што ме је занимало, права, она када се све доживи први пут, она вјештачки изазвана патетиком боемије, и она што је ја правим када призовем своје духове; такве какви су, они су једино што имам - појаснила је она.
- У роману сам пружила све што сам до сада радила: мале физиолошке теме које нарасту до космоса опште људскости, једноставност, понекад баладну наративност, понекад кабаре, бајалице, тужбалице, апсурдне детаље, каламбуре, риму и слободан стих… Контрастно спајање било ми је битно, један слој лирског обраћања, један слој чистог пјевања, онда дијалог, па анализа - каже Марковићева.
Када је ријеч о јунацима романа, књижевница наводи да је њен главни лик - она сама.
- А ја сам глупи Иванушка. И жар птица. И змај. Само никако нисам Цар, ни Краљ. Моји јунаци увијек су антијунаци, маргиналци по судбини, или по избору; кловнови, будале, зликовци патници, тражитељи, свети грешници и дјеца која нису порасла. И онда је увијек питање: шта је унутра. Раставити и саставити сваког човјека и сваку причу. Шта је лице, а шта је наличје - рекла је она.
На питање да ли је нова форма била велики изазов, књижевница одговара..
- У кључним тренуцима увијек су ми помагали уклети пејсници, романтичари, руски авангардисти и подземни пјесници: спонтана чедност перцепције, потпуно поништавање, дјечје чуло, музикалност. Умјетност мора бити игра, између осталог, иначе је препознавање по сличности, по памети, по новчићима – то су лажне боје које не трају. Ставити себе у центар свијета, бестидно, слободно, сурово се суновратити, то сам хтјела да постигнем - открива она.
Књижевница Милена Марковић (Земун, 1974) објавила је књиге: Пас који је појо сунце, Истина има терање, 3 драме, Црна кашика, Птичје око на тараби, Пре него што све почне да се врти, Песме, Драме, Песме за живе и мртве, Змајеубице... Изведене су њене драме Павиљони – куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру, Шине, Наход Симеон, Брод за лутке, Шума блиста, Змајеубице, Деца радости, Пет живота претужног Милутина, Ливада пуна таме. Добитница је Специјалне награда у Бечу за најбоље драме са еx-YU простора, три награде Стеријиног позорја за најбољи драмски текст, као и награде за драмско стваралаштво "Борислав Михајловић Михиз", те признања која носе имена Тодора Манојловића, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског, Биљане Јовановић...