Каран: Американци, стидите ли се Томаса Џеферсона!?
Колумну професора Карана преносимо у цијелости:
Питање домета слободе медија у БиХ на примјеру наметања санкција Алтернативној телевизији, посебно у вишеструко сложеној државној заједници конфедерално-федералног облика државног уређења, са доминантном консоцијацијском демократијом /која спречава тиранију већине/ има не само уставноправни и политички аспект, већ и круцијални значај у смислу даљег функционисања државе и друштва, његове перспективе, демократског напретка, мира и стабилности.
Људска права и слободе данас представљају примат савременог свијета, тако да уставни системи готово свих држава, па и ове, гарантују бројне слободе и права човјека и грађанина којима се штити физички и духовни интегритет човјека и његова приватност.
Слобода медија има елементе како личних, тако и политичких слобода и права које прописане уставом често уз изричиту забрану ограничавања те слободе, као и изричиту забрану цензуре.
Као спецификум Устава БиХ је и велики број међународно-правних аката универзалног карактера о људским правима који се директно примјењују у БиХ и који су наведени у Анексу један на Устав БиХ, а односе се и на слободу медија. Тиме су САД својим санкцијама нарушиле не само Устав БиХ, Дејтонски споразум, него и бројне међународне акте којима се штити слобода медија.
Удар на АТВ је удар на медијске слободе свих и сви би се тако требали односити у заштити АТВ: новине, књиге, радио, телевизија, а у новије вријеме и савремена средства дигиталних комуникација.
Међутим, чињеница је да постоје медији који се не одричу хушкачког и језика мржње и не само то: у функцији су политике, чак међународне политике као што имамо примјере у БиХ, или политике једног дијела БиХ у односу на други, посебан отклон према једном народу у односу на други, што сматрамо посебностима негативних тенденција медија карактеристичних управо за БиХ. Тешко је не примјетити да те и такве уређивачке политике не кореспондирају са политиком и интересима САД у БиХ.
Са друге стране, "црно писање", такође је у моди, тренду, тржишно је "добра роба". "Добре вијести" су лоше вијести, њих популација радо чита, оне продају новине, повећавају гледаност и слушаност. При томе нико није поштеђен, ни јавне личности, али ни анонимни грађани. Више није тајна да нема тајни и да је граница између приватног и јавног грубо избрисана.
Борећи се за своју слободу, слободу медија, повремено укидају неке основне слободе другима, јавним личностима посебно, али и обичним људима, дајући им нежељени публицитет, укидају им право на приватност, на част и на углед, коначно и право на интимни доживљај сопствене несреће, болести или туге.
Конвенција о заштити људских права и основних слобода гарантује слободу изражавања и информисања, право претпоставке невиности, право на правичан процес и право на поштовање приватног и породичног живота.
Зато данас, више но раније, озбиљно се поставља питање истине и истинитог извјештавања, кодекса новинарства, етике и части, ексклузивитет је често много важнији од истине. Мото да "добра насловна страна продаје новине", код неких медија постала је правило, док је "истина" постала нешто пожељно, али не и обавезно.
Додатни проблем је шта је са клеветом, честим помињање јавних личности у негативном контексту без основа, поново отвара и питање злоупотребе медија.
Слобода медија се не исцрпљује само у стварању јавног мњења и јавности, већ представља и важан чинилац политичке социјализације и обликовања политичке културе, при чему не треба сметнути са ума да се једна од улога средстава информисања огледа и у изграђивању правне и моралне свијести грађана.
Право појединца на слободно изражавање мишљења, а у контексту истог и право грађанина на објективну и потпуну информацију, једна је страна медаље, на чијој другој страни се налази одговорност за јавно изговорену ријеч. Право грађанина, дакле, на објективну и потпуну информацију, претпоставља и одговорност оних који га информацијом снабдијевају.
Године 1787. на трагу слободног, демократског свијета Томас Џеферсон је у својој легендарној изјави о улози штампе /медија/ рекао: "Кад бих морао да одлучим да ли је боље имати владу без новина, или новине без владе, ни тренутак не бих оклијевао да одаберем ово друго". И тим ријечима је овјековјечио улогу медија и јавно изречене ријечи у процесу обликовања мишљења и формирања става јавности.
Управо у духу ових великих мисли је и могуће данас демократски исправно разумјети слободу медија као један транзициони покушај промјене друштва преко медија као друштвене силе, без обзира на све мањкавости и недостатке који су евидентни и које треба схватити као пролазне.
Али, исто тако не може се разумјети став САД према АТВ-у са аспекта слободе медија, али може са аспекта силе, угрожавања слободе, ароганције, међународног интервенционизма, кршења основних права и слобода, политичке једностраности, мијешања у унутрашње ствари, у коначном напад на Републику Српску посебним средствима, специјалним ратом.
"Забринутост" због медијског дјеловања АТВ-а само је предмет вашег селективног интереса који исказујете широким дијапазоном средстава која укључују не само санкције, блокаде, притиске, уцјене, медијску пропаганду, већ и ваше оружане, "хуманитарне" интервенције са осиромашеним уранијумом од којих се још опорављамо.
Мало је ријечи које могу јасно да опишу дјеловање САД према АТВ-у, према слободи медија уопште. Американци, ако вас није срамота нас, стидите ли се барем Томаса Џеферсона, једног од ваших оснивача и писца Декларације о независности, онога на чијим тековинама "представљате" слободу и демократију, посебно медијску.