Отворена изложба "Jасеновачки страдалници" (ФОТО)
Изложбом, чији је аутор кустос у овој установи Мирко Димић, приказане су породичне приче жртава концентрационог логора Јасеновац као вјечна опомена на њихово страдање и као доказ усташког злочина геноцида почињеног за вријеме Независне Државе Хрватске.
Аутор изложбе каже да је изложба "Јасеновачки страдалници" конципирана у 12 свједочанстава са подручја општине Козарска Дубица, а говори о страдању и свему оном што су људи прошли у злогласном усташком логору Јасеновац.
- Ту имамо сјећања људи који су успјели да преживе, али и свједочанства о читавим породицама које су убијене. Циљ је да посјетилац изложбе или онај ко чита каталог изложбе лакше створи одређен облик емпатије према ономе што чита или гледа - рекао је Димић новинарима.
Посебно је истакао свједочанство о имућној дубичкој породици Здјелар, која је имала погон за производњу обуће и запошљавала 120 радника.
- Супружници Милош и Софија убијени су у логору, а њихова дјеца су се касније, стицајем прилика, успјела да сусретну тек 40 године касније. Та трагедија породица и становништва нашег краја наставила се и послије Другог свјетског рата. Ја бих истакао своје претке, моју баку Марицу Димић, чија је прича и сјећање такође дио ове изложбе - испричао је Димић.
Изложба, кроз преглед и приче о страдању логораша и оних који су прошли кроз јасеновачке логоре, има циљ да приближи кроз шта су све прошли многи људи тог времена из Козарске Дубице.
Дванаест свједочанстава у изложби сама за себе говоре о каквом је логору било ријеч, а судбина свједока је страдална.
- Ови људи нису били непријатељи ни војници ни никакав опасан елемент који је пријетио Независној Држави Хрватској. Једноставно, били су предодређени за истребљење - истакао је Димић, подсјетивши да је Козарска Дубица у Другом свјетском рату изгубила више од 50 одсто становништва.
Изложба "Јасеновачки страдалници" биће отворена до 27. фебруара. Отварању су данас присуствовали начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић, предсједник Скупштине општине Владимир Рокић, делегација ОО СНСД-а и посјетиоци.
Генерална скупштина УН је на засједању од 1. новембра 2005. године усвојила резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста.
За датум обиљежавања, односно сјећање на милионе жртава страдалих у Холокаусту током Другог свјетског рата, изабран је 27. јануар, дан када су јединице Совјетске армије 1945. године ослободиле највећи нацистички концентрациони логор - Аушвиц. Том приликом ослобођено је 7.500 затвореника које су за собом оставили нацисти.
Међународни дан сјећања на Холокауст се посебно обиљежава у европским земљама у којим је током Другог свјетског рата живот изгубило 53 милиона људи, међу којима готово 31 милион цивила.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало и 20.000 дјеце.
Концентрациони логор Јасеновац је најмасовније стратиште српског народа током Другог свјетског рата од 1941. до 1945. године.