Поповић: Током изолације важна комуникација са пријатељима
Поповићева је истакла значај враћања на "живе" контакте након изолације.
- Није нужно да се осјећамо добро, весело, расположено да бисмо разговарали са другима. И нормално је да нисмо најбољег расположења током овог периода и неко вријеме након њега. Повлачење, затварање и социјално изоловање заиста може да нас гурне у дубље проблеме - упозорила је Поповићева.
Она је истакла да овај период неко може да искористи за одмор, али не свако.
- За неке особе је јако стресан, тако да је очекивање да се одмарамо и изађемо преспремни и свјежи потпуно ирационално и ствара још већу фрустрацију. Добро је да пратимо себе и радимо ствари које нам иначе пријају и опуштају нас, као што је читање, чишћење, гледање телевизије - рекла је Поповићева, која је и члан Друштва психолога Републике Српске.
Добро је, додала је она, да постоји и нека врста структуре и плана, те истакла да је потребно бринути о себи онако како бисмо бринули о неком ко нам је најважнији.
Поповићева је истакла да утицај изолације на људе зависи од пуно фактора, као што је то који пут се неко налази у изолацији, колико дуго је у изолацији, какво је здравствено стање особе, те каква су ранија искуства са вирусом корона – да ли је та особа или неко од ближњих имао теже симптоме или компликације.
- Са друге стране, на ментално здравље људи утичу и промјене које изолација унесе у свакодневни живот човјека, у обавезе и навике везане за професионални и социјални живот - напоменула је Поповићева.
Као што изолација може бити изазов, тако и излазак из изолације може бити изазов, поготово ако је особа дуже вријеме провела сама, рекла је Поповићева.
Према њеним ријечима, реакције људи на период изолације су различите и зависе од субјективног доживљаја угрожености.
- Анксиозност је честа реакција и може бити усмјерена на здравље или потенцијалне посљедице које изолованост доноси у професионалном или личном животу. Често се потреба за изолацијом доживљава врло фрустрирајуће, па ће реакције бити љутња и бијес - појаснила је Поповићева.
Уколико изолација траје дуже, додала је она, може се појачати и депресивно расположење.
- Такође, постоје и особе које ово вријеме доживе као олакшање и бијег од фрустрација свакодневног живота. У том случају већи проблем представља излазак из изолације и повратак свакодневним активностима. Ова анксиозност је код дјеце поготово изражена, након одсуствовања из школа - рекла је Поповићева.
Она је упозорила да у периоду изолације највећи ризик представља злоупотреба психоактивних супстанци.
- Склоност умиривању и избјегавању фрустрације на овакав начин повећава ризик за озбиљније пролонгиране тегобе, као и проблеме у партнерским и породичним релацијама. Уколико је притисак велики и траје, увијек је пожељно обратити се стручњацима за подршку - рекла је Поповићева.