Крајишник: Инфлација је највећим дијелом увезена

- Наравно да би смањење пореза или укидање ПДВ-а на основне животне намирнице требало да утиче на извјесно смањење цијена или бар на обуставу, успоравање њиховог раста, а исто вриједи и за нафтне деривате - рекао је Крајишник.

Уколико дође до смиривања свјетске инфлације, каже Крајишник, тај ефекат ће бити позитиван у дужем року.

Он каже да више стопа ПДВ-а има смисла у економском и социјалном погледу, док је јединствена стопа једноставнија за контролу и да се у БиХ мора повећати ефикасност те контроле.

Крајишник појашњава да инфлација у Српској није узрокована повећаном тражњом, порастом доходака и емисијом новца.

- За мале економије, као што је наша, које су увозно зависне постоји проблем да кроз увоз робе чија цијена расте на свјетском тржишту увозе и инфлацију. Осим тога, инфлацију увозимо и кроз везивање домаће валуте за инострану валуту - рекао је Крајишник вечерас за АТВ.

Крајишник, који је и декан Економског факултета у Бањалуци, рекао је да економија у овако малој земљи има врло мало инструмената да се бори против такве инфлације и да је ту ситуацију једино могуће ријешити на глобалном оквиру.

Он је рекао да БиХ готово да и нема монетарну политику јер постоји каренси борд, односно штампа се новца колико има покрића у резервној валути, а чак се не користи ни вишак слободних резерви.

Говорећи о предложеним интервенцијама у фискалној сфери у парламенту БиХ, Крајишник је рекао да би се 100 милиона КМ губитка прихода на мјесечном нивоу у Српској због смањења акциза могло усмјерити на начин да се акцизе наплате, а да се онда да подршка најугроженијима због пораста цијена, јавном превозу ђака и да се пруже веће субвенције за сјетву пољопривредним произвођачима.

Када је ријеч о економској кризи у свијету због ратних дешавања у Украјини, Крајишник каже да је на сцени велика геополитичка и економска криза, те висока инфлација каква није виђена у свијету у посљедњих пола вијека.

- Узроци за такво стање су многоструки и нису од јуче, већ трају дуже. Ријеч је о новим геополитичким и геоекономским односима у свијету и промјени односа између главних актера - велесила групе Г7 које предводе САД, те са друге стране Кине и Русије - рекао је Крајишник.

Он је навео да су велике економије наштампале нешто новца и са тим покренуле своју привреду, а онда су се трошкови инфлације раширили на читав свијет, па су и мали и велики то плаћали, а нарочито најсиромашнији.

- Више је узрока садашње инфлације. Прво је штампан новац да би се опоравили из кризе 2008. године. Дошло је до просперитета, до пораста цијена примарних производа и енергената због економског раста - рекао је Крајишник.

Према његовим ријечима, након тога дошло је до трговинског рата између САД и Кине који је утицао на пораст цијена, а затим су дошле санкције Русији које су сада драстичне, али нису од јуче, и довеле су до пораста цијене енергената у свијету.

Када је ријеч о санкцијама Русији, Крајишник сматра да ће Европа, која у томе прати САД, сносити велику цијену тих санкција, посебно Њемачка, истичући да је врло некоректно тражити од малих земаља да се у то укључе.

- Развијене земље Запада желе да успоставе контролу или да им бар повољно буду доступни руски природни ресурси и да приђу тржишном ресурсу Кине и јефтиној радној снази - закључио је Крајишник.