Дестимулисати извоз резане грађе

Један од закључака је да је због великог извоза резане грађе букве и храста из БиХ, као и смањених количина увоза из Украјине, неопходно донијети економску мјеру дестимулисања извоза резане грађе или таксу на извоз.

Та средства, како се истиче, треба усмјерити у активности на унапређењу шумарства - деминирање, изградњу и развој шумских путева у сврху заштите од пожара, те на пошумљавање, саопштено је из Спољнотрговинске коморе БиХ.

С обзиром на то, да БиХ има властиту производњу електричне енергије, учесници семинара су истакли да би требало привремено обуставити извоз електричне енергије и све усмјерити за потребе привреде и грађана, али по извозним цијенама нижим него за домаће тржиште.

- Због великог извоза дрвета за огрев корисно би било донијети таксу, која ће дестимулисати извоз дрвета за огрев. На тај начин би се сачувало дрво за потребе грађана - дрво у облицама и цјепаницама, што би било веома битно у овој енергетској кризи - истакли су представници компанија дрвног сектора у БиХ.

На семинару је било ријечи и о захтјевима зеленог сертификовања, гдје су истакнуте предности кориштења дрвета у градњи и природних материјала за облагање - овчије и минералне вуне, те сламе, у односу на стиропор, јер природни материјали позитивно утичу на здравље људи, дуже трају и штеде енергију, мада су нешто скупљи.

- Зелено сертификовање је у земљама ЕУ законски уређено, док у БиХ нису донесени потребни прописи, тако да привредници морају лобирати код органа власти да се ова област законски регулише - речено је на семинару.

Када је ријеч о унапређењу конкурентности дрвне индустрије и индустрије намјештаја у БиХ, речено је да се морају направити добре процјене прије улагања у нову опрему и инвестирање, јер се често дешава да се набави опрема, а да не постоји обучени кадар, што узрокује више штете.

У оквиру презентације "Трендови дрвног сектора БиХ у периоду од 2019. до 2021. године", секретар Асоцијације дрвне индустрије и шумарства при Спољнотрговинској комори Селма Башагић навела је да ова грана привреде остварује суфицит у међународној размјени, који се повећава сваке године.

Она је поновила да је лани извоз износио 1,7 милијарди КМ или 30,2 одсто више него 2020. године, а 28,5 одсто више него 2019, да је учешће извоза финалних производа било 50,1 одсто у 2019. и 52,6 одсто у прошлој години, те да је покривеност увоза извозом била 346 одсто.

Према њеним ријечима, најзначајнија извозна тржишта била су Њемачка, Хрватска, Италија, Србија, Холандија, Аустрија, Швајцарска, Словенија, Чешка, Шведска, Кина, Данска, Албанија и Белгија.