Годишњица смрти Рајка Митића

Легендарни фудбалер рођен је у селу Дол, близу Беле Паланке, 19. новембра 1922. године, а преминуо је 29. марта 2008.

За клуб из Љутице Богдана је наступао 14 сезона од оснивања 4. марта 1945. и све до новембра 1958.

Одиграо је 572 утакмице и постигао 262 гола, био је капитен и допринио је освајању шест титула.

Захваљујући раду, посвећености и људскости којом је зрачио, био је омиљен у свим круговима, а свакако један од симбола Црвене звезде и човек по којем су спонтано одређена правила понашања свих који у срцу носе црвено-беле боје.

Велика већина заљубљеника у црвено-бијело никада није имала прилику да види на терену чаролије које је изводио легендарни фудбалер и прва звијезда најтрофејнијег српског клуба.

Чули су само да је један велики господин харизмом, фудбалским знањем и головима обиљежио почетну еру Црвене звезде.

Фудбал је почео да игра на ливадама београдског Кошутњака, а наставио је у клубу истог имена, који се такмичио у трећем разреду Београда. Љета 1938. постао је члан омладинске екипе БСК-а, а касније и првотимац овог некада славног предратног клуба.

Од 1944. године, као борац инжињерске бригаде НОВЈ заједно са Ђајићем и Језеркићем наставља да игра, да би 4. марта 1945. постао играч Црвене звезде, а касније њен капитен и прва Звездина звијезда. У 14 првенствених сезона носио је црвено-бијели дрес као један од најбољих играча у историји клуба.

Као капитен, Митић је шест пута предводио саиграче кад су освајали титулу првака Југославије: 1946, 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године. И у Купу Југославије је са Звездом четири пута освајао трофеј: 1948, 1949, 1950. и 1958. године.

Од црвено-бијелог дреса се опростио 29. новембра 1958. у финалу Купа против мостарског Вележа (4:0) у Београду.

Током 11 година играња за репрезентацију Југославије, забиљежио је 59 наступа и постигао 32 гола.

О животу и догађајима који су везани за њега, испричане су многе приче и анегдоте.