Годишњица смрти Рајка Митића
Легендарни фудбалер рођен је у селу Дол, близу Беле Паланке, 19. новембра 1922. године, а преминуо је 29. марта 2008.
За клуб из Љутице Богдана је наступао 14 сезона од оснивања 4. марта 1945. и све до новембра 1958.
Одиграо је 572 утакмице и постигао 262 гола, био је капитен и допринио је освајању шест титула.
Захваљујући раду, посвећености и људскости којом је зрачио, био је омиљен у свим круговима, а свакако један од симбола Црвене звезде и човек по којем су спонтано одређена правила понашања свих који у срцу носе црвено-беле боје.
Велика већина заљубљеника у црвено-бијело никада није имала прилику да види на терену чаролије које је изводио легендарни фудбалер и прва звијезда најтрофејнијег српског клуба.
Чули су само да је један велики господин харизмом, фудбалским знањем и головима обиљежио почетну еру Црвене звезде.
Фудбал је почео да игра на ливадама београдског Кошутњака, а наставио је у клубу истог имена, који се такмичио у трећем разреду Београда. Љета 1938. постао је члан омладинске екипе БСК-а, а касније и првотимац овог некада славног предратног клуба.
Од 1944. године, као борац инжињерске бригаде НОВЈ заједно са Ђајићем и Језеркићем наставља да игра, да би 4. марта 1945. постао играч Црвене звезде, а касније њен капитен и прва Звездина звијезда. У 14 првенствених сезона носио је црвено-бијели дрес као један од најбољих играча у историји клуба.
Као капитен, Митић је шест пута предводио саиграче кад су освајали титулу првака Југославије: 1946, 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године. И у Купу Југославије је са Звездом четири пута освајао трофеј: 1948, 1949, 1950. и 1958. године.
Од црвено-бијелог дреса се опростио 29. новембра 1958. у финалу Купа против мостарског Вележа (4:0) у Београду.
Током 11 година играња за репрезентацију Југославије, забиљежио је 59 наступа и постигао 32 гола.
О животу и догађајима који су везани за њега, испричане су многе приче и анегдоте.