X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
29/09/2011 |  09:29 | Аутор: СРНА

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЗЛОЧИНА У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ

На данашњи дан прије 20 година војска ЈНА у бјеловарској касарни положила је оружје и предала се хрватским снагама, које су по уласку у круг касарне извршиле егзекуцију над командантом касарне и двојицом његових помоћника, а четири дана касније стријељале још шесторицу припадника ЈНА, подсјетио је Центар "Веритас" из Београда.
Тројицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је породица једног од убијених официра то затражила још у јулу 1998. године, наводи се у саопштењу "Веритаса". У "Веритасу" подсјећају да су припадници хрватског Збора народне гарде, након вишедневне блокаде, 29. септембра 1991. године напали Касарну "Божидар Аџија" у Бјеловару, у којој је била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА и регрути пристигли на редовно одслужење војног рока. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу упутила је бјеловарској касарни, умјесто војне помоћи, Посматрачку мисију тадашње Европске заједнице /сада је то Европска унија/, коју су припадници ЗНГ-а зауставили на прилазу Бјеловару "због њихове личне безбједности". Пошто је изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуација на измаку дана није давала никакву шансу за даљу успјешну одбрану, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић наредио је обустављање даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјешина и њихово постројавање у кругу касарне. По уласку у касарну предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић наредио је да се заробљени војници и старјешине скину до појаса, а потом је из строја извео команданта Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, одвео их педесетак метара даље од строја, и у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мјеста. Осим тројице официра, у бјеловарској касарни погинула су још тројица припадника ЈНА, а око 60 старјешина и око 150 војника је заробљено. Док је трајала борба за касарну, мајор Милан Тепић, управник складишта муниције и експлозива у шуми Беденик, које је припадало Касарни "Божидар Аџија", с циљем спречавања његове предаје "зенгама", дигао га је у ваздух и тада су страдали и он и његових седам војника, од којих је идентификован само Стојадин Мирковић из Крагујевца. Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара посјетили заузету касарну са изложеним лешевима убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима. Шесторица заробљених припадника ЈНА - Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Мирко Остојић - углавном са подручја Бјеловара, међу којима и двојица Хрвата, издвојена су и затворена у Полицијску станицу, одакле су их ноћу 3. октобра извела униформисана лица са фантомкама на главама и стријељала исте ноћи у шуми "Чесма", недалеко од мјеста Мало Кореново. Стријељање је преживио цивил Саво Ковач из Бјеловара. Породица покојог Драгише Јовановића, супруга и двоје дјеце, у јулу 1998. године упутила је захтјев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али тужилаштво тога суда никада није отворило истрагу. Хашки суд је 2006. године уступио документацју хрватском правосуђу и затражило провођење истражних радњи о убиствима официра ЈНА у бјеловарској касарни "против непознатих починилаца". Истрага у Хрватској је још у току, осумњичени Јуре Шимић је, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на којој ужива све почасти најугледнијег грађанина Бјеловара, истиче се у саопштењу "Веритаса". Када је ријеч о убиству шесторице припадника ЈНА и покушаја убиства једног цивила, у Хрватској је суђено четворици припадника бјеловарске полиције: Луки Маркешићу, Зденку Радићу, Зорану Марасу и Ивану Орловићу. Они су до сада два пута неправоснажно ослобађани, а на трећем суђењу осуђени на затворске казне испод законског минимума. Та је пресуда укинута, а предмет враћен на ново суђење, али четврто суђење још није заказано. "Веритас" наводи да и ови бјеловарски случајеви указују на већ устаљену и препознатљиву праксу хрватских судова названу "пинг-понг суђења" - и када су злочини над Србима и припадницима ЈНА неспорни /Корански мост, Сисак, Пакрачка пољана, Марино Село, Госпић, Осијек, Вуковар, Вировитица, Задар, Паулин Двор, Лора, Миљевачки плато, Равни Котари, Медачки џеп, "Бљесак", Вариводе, Гошић, Прукљан, Грубори, Жировац, Двор.../, починиоци се "не могу идентификовати", а ако се и идентификују ослобађају се због "недостатка доказа", односно због "поступања у нужној одбрани". Уколико се прогласе кривима, након маратонских суђења, изричу им се минималне казне, често испод законског минимума, што је срамота за хрватско правосуђе, а понижавајуће за жртве. Предсједништво СФРЈ је крајем 1991. године прогласило мајора Тепића народним херојем, јединог у протеклом рату, а војник Стојадин Мирковић је посмртно, 31.12.1999. године, одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена. У Бјеловару се 29. септембар слави као Дан града - наводи "Веритас".