Вишковић: "Младегс пак" препознао како Српска може даље да се развија
Вишковић је навео да се "Младегс пак" овим послом почео дјелимично бавити прије ратних дешавања на простору БиХ, али да су у озбиљан инвстициони циклус ушли послије 2000. године.
"Младегс пак" данас на годишњем ниову приходују 27 милиона КМ, а скоро 50 одсто је ван простора БиХ, јер извозе широм Европе.
Након обиласка предузећа „Младегс пак“ у #Prnjavor, премијер Вишковић изјавио је да је ријеч о озбиљној породичној фирми која је извозно оријентисана са годишњим приходом од 27 милиона КМ. pic.twitter.com/rBZkjds5oL
— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) April 18, 2022
Вишковић је навео да је примарна производња овог предузећа кечап, а да је поскупљење сировина које увозе, као и поскупљење транспорта натјерало ову фирму да иде у правцу властите производење, те су се обратили Влади Српске.
"Већ смо на протеклој сједници Владе Српске донијели одлуку да покренемо питање издавања концесије овом привредном субјекту на неких 130 хектара у Прњавору", рекао је премијер.
Он је појаснио да ће предузеће уз додатна улагања, јер су за ту производњу потребне специфичне машине, односно комбајни за сабирање парадајза, проширити и заокружити процес производње.
- То омогућава не само овом привредном субјекту, него и будућим кооперантима који желе да сарађују са њима да могу учествовати у процесу производње. Морају радити на парцелама које се мјере хектарима, да би се сва потребна механизација могла употријебити. Они желе да инвестирају и у набавку те опреме, нове погоне - навео је Вишковић.
Према његовим ријечима, све то је значајна инвестиција, али се то не мјери само у новчаном износу.
- Вриједност ове инвестиције је што се заокружује процес производње, од самог репроматеријала до готовог производа, који се онда пласира на пробирљиво европско тржиште. То је циљ Републике Српске и Владе Српске - нагласио је Вишковић.
Он је захвалио домаћинима за то што су препознали како Српска може даље да се развија, а то је да има што више домаћих готових производа, "који су у пуном облику производ Српске, од парцеле на којој се засије до готовог производа".
Вишковић је рекао да је изненађен лепезом производа који се ту раде, као што је 50 врста чајева са свих подручја, под брендом "Бонито".
Младен Пратљачић, који ради на извозу производа, рекао је да је ситуација у фирми добра, али да је све теже јер су ланци набавке покидани и цијене свакодневно расту, те да се прилагођавају ситуацији.
Он је навео да ово предузеће има око 180 радника и дневно производе 54 тоне кечапа те 20-ак тона осталих производа.
- БиХ нам је основно тржиште, ту наступамо са својим брендом, а пуно извозимо производа под приватном робном марком за Хрватску, Србију, Словенију, Чешку, Мађарску, Словачку, Бугарску, Румунију, Финску, Швајцарску, сада се укључује Шпанија, ускоро и Холандија - навео је он.
Пратљачић је поновио да је тренутно највећи проблем цијена и набавка сировина, као што су шећер, скроб.
Он је рекао да, упркос томе, морају да шире производњу, јер се појављују неки нови купци и нови уговори.
- Потребан нам је капацитет, ваљда ће се ово смирити. У неко догледно вријеме ћемо и сами покренути производњу неких сировина, надамо се најбољем - рекао је Пратљачић.
Према његовим ријечима, вриједност инвестиције је око четири милиона евра само за производњу кечапа, плус хала око милион евра.
- Значи око пет милиона евра производња кечапа, мајонеза, сенфа и имамо нову инвестицију, занављамо прашкасте производе, ту долази негдје око шест седам машина и ту негдје око милион и по евра - рекао је он и напоменуо да су добили подстицаје од Владе Српске за капиталне инвестиције.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић, који је са Вишковићем посјетио ово предузеће, истакао је да је став Министарства да нема смисла подржавати само примарну пољопривредну производњу, него и прехрамбени сегмент, тако да се обезбјеђују додатна средства и за инвестиције.
- Циљ нам је да што више сировина они обезбиједе на домаћем тржишту и зато и желимо да увежемо наше примарне пољопривредне произвођаче са фабрикама које се баве прерадом. Наравно, не можемо све да произведемо, али можемо већину тога - каже Пашалић.
Он је навео да ће до краја године овом предузећу обезбиједити 130 хектара концесионог земљишта, гдје ће они моћи да организују своју производњу и неће више у тој мјери зависити од увоза.