Додик: Српска се труди да очува стабилност јавних финансија
- У оваквим кризним ситуацијама морамо да генерешимо што више јавних послова и јавних инвестиција - рекао је Додик и додао да је циљ повећати интервенције у изградњи ауто-путева у Републици Српској, за шта би требало око двије милијарде евра.
Додик је нагласио да се разговара са инвеститорима и да ће се радити на том плану.
Он је нагласио да је предност Републике Српске електрична енергија, која је још увијек са становишта економских параметара најјефтинија категорија у региону, а Српска има шансу да то прошири и појача.
Додик је нагласио да је тема форума "Глобални економски изазови и прилике" успјешно изабрана и да одражава оно што се треба научити.
- Сви се слажу да је свијет данас у тоталном нереду, а сви знамо да нема успјешне и стабилне економије без стабилне политичке ситуације. Многи ће рећи да се свијет данас трансформише у непознате моделе, али је видљиво да ће данашњи свијет бити подијељен и да ће то изискивати сврставање на различите стране у политичком смислу, а то ће онда тражити и неке економске посљедице свега тога - истакао је Додик и додао да је зато важно о томе разговарати.
Према његовим ријечима, нико озбиљан данас не мисли да је сукоб у Украјини сукоб између Украјине и Русије, већ да је то сукоб глобалних концепција, гдје је Украјина колатарална штета и у том погледу то ће довести до нових односа.
Додик је рекао да су глобални центри моћи промијењени и да Америка више није епицентар политичких и економских дешавања на свијету.
- Сада имамо више таквих центара и јасно је да свијет више није униполоран и да ће постојати неколико центара моћи и од њих ће зависити како ћемо се кретати - нагласио је Додик.
Он је оцијенио да је озбиљан проблем борба за сировине, напомињући да је свијет извршио озбиљну експлоатацију минерала и ресурса, а повећао се број становника и да је питање како то све одржати.
Они који нису у прилици да одлучују, како је рекао, њима преостаје да се повуку у свој микро свијет и да покушају да се прилагоде, да преживе.
Додик је оцијенио да ће највеће проблеме због сукоба у Украјини имати ЕУ, те да се заједничким радом траже одговори на проблеме, што изискује политичку смиреност.
- Нема брзих, нема моћних. Не можемо да се изолујемо, а опет је опасно да се укључимо у овако недефинисане процесе економије. То је оно што ви треба да кажете нама и да нам помогнете. Знате како, дођете на неку функцију и мислите да можете нешто да урадите и онда схватите да је то све већ раније упаковано и да вама само остаје да се крећете одређеним путем - навео је Додик.
Он је рекао да новонастала криза даје шансу за самостално одлучивање, те да БиХ нема никаву економску политику.
- БиХ није усвојила буџет ни за прошлу, ни за ову годину и веома је упитно да ли ће и бити усвојен - додао је Додик, истичући да су економске политике у БиХ подијељене и да она нема власт над монетарним секторима.
Он је нагласио да монетарном политиком БиХ управља отуђена група људи у Централној банци која је под директном управом монетарних власти ЕУ или САД.
- Ту не можете ништа да учините осим да посматрате апсурд да ми нашим депозитима финансирамо туђе банке. Тако испада да ми са нашим депозитима финасирамо неке њемачке покрајине, јер наше депозите држимо у Дојче банци - рекао је Додик, подсјетивши да Дојче банку ни њемачка влада није хтјела да преузме, јер је имала дуг већи од три бруто домаћа производа у ЕУ.
Додик је поновио да је потребно изнаћи озбиљне одговоре на сва питања, те да је битно чинити мале кораке. "Ако би учинили неки велики корак, то може бити опасно, јер ми нисмо важни глобални играчи да утичамо на свјетске кризе", рекао је Додик.
Након уводног обраћања, предавање је одржао француски интелектуалац, писац, професор екологије на неколико свјетских универзитета Ерве Живен.
На дводневном Јахорина економском форуму главна тема расправе је глобални економски изазови и прилике, док су кроз панеле заступљене и регионалне теме као што су "Отворени Балкан", регионална сарадња, као и јачање конкурентности локалних заједница и локалне економије.
Јахорина економски форум 2022 одржава се под покровитељством предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић и уз помоћ Владе Српске и Савјета министара, а окупља више од 400 учесника из десетак европских земаља.