latinica  ћирилица
13/05/2022 |  12:26 ⇒ 12:26 | Аутор: Агенције

Научници први пут узгојили биљке у земљи донесеној с Мјесеца (ФОТО)

Научници су први пут узгојили биљке у земљи с Мјесеца - узорцима тла прикупљенима током мисија НАСА 1969. и 1972. у постигнућу које би могло довести до кориштења земаљских биљака на људским терминалима на другим планетама.
Поглед на Земљу са Мјесеца - Фото: илустрација
Поглед на Земљу са МјесецаФото: илустрација

Научници су у четвртак рекли да су посадили сјеме малог цвјетног корова, Arabidopsis thaliana, у 12 малих посуда величине напрстка и посматрали како ниче и расте. Свака посуда је садржавала грам мјесечеве земље, чији је тачнији назив лунарни реголит који се са својим оштрим честицама и недостатком органског материјала увелико разликује од земаљског тла, па се није знало хоће ли сјеме проклијати.

- Кад смо први пут видјели обиље зелених клица у свим узорцима, остали смо без даха - рекла је професорица хортикултурне Ана-Лиса Паул, директорица Интердисциплинарног центра за биотехнолошка истраживања Универзитета у Флориди и суводитељка студије објављене у часопису Communications Biology.

- Биљке могу расти у лунарном реголиту. Та једноставна изјава је колосална и отвара врата будућем истраживању кориштењем ресурса на Мјесецу и вјероватно Марсу - рекла је Паул.

Свако сјеме је проклијало и није било вањских разлика у раним фазама раста између оних посијаних у реголиту – који се углавном састоји од здробљених базалтних стијена – и сјемена посијаног ради поређења у вулканском пепелу са Земље са сличним минералним саставом и величином честица.

Сјеме посађено у реголиту имало је слабије резултате од поређених биљака, што можда и не изненађује.

Међутим, научницима је чињеница да су биљке уопште никле и расле била изванредна. Суводитељ студије Роб Ферл са Универзитета у Флориди, рекао је да је осјећао “радост гледајући како живот чини нешто што никада прије није било учињено“.

- Видјети како биљке расту је постигнуће јер говори да можемо ићи на Мјесец и узгајати храну, чистити ваздух и рециклирати воду користећи биљке на начин на који их користимо овдје на Земљи. То је такође откриће јер показује да земаљски живот није ограничен на Земљу - додао је Ферл.

НАСА је ставила на располагање 12 грама – само неколико чајних кашика – реголита прикупљеног током мисија Аполо 11, Аполо 12 и Аполо 17. Научници су посадили три или четири сјеменке у десетак посуда навлажених храњивом отопином, а затим их ставили у лабораторију на око 23 Целзијева степена под ЛЕД свјетла која дају ружичасту нијансу.

Сјеме је никнуло у року од три дана. Након отприлике седам дана раста, научници су уклонили све осим једне биљке из сваког спремника. Онда је остављено да расте до 20 дана старости, а потом су убрани листови како би се процијенила активност гена.

Научници су такође утврдили да је реголит који је био дуже изложен космичким зракама и соларном вјетру на површини Мјесеца био мање погодан за раст.

Земаљске биљке могле би помоћи људима да успоставе терминале на мјестима као што су Мјесец и Марс, као што је приказано у филму “Марсовац“ из 2015. када је астронаут узгајао кромпир на Црвеној планети. НАСА-ин програм Артемис предвиђа повратак људи на површину Мјесеца у наредним годинама.