Патријах Порфирије: Вјерни народ, упркос искушењима, да остане у крилу Мајке Цркве
У посланици поводом прославе 100 година од васпостављања канонског јединства Српске патријаршије, патријарх је у Сремским Карловцима истакао да с радошћу поздравља духовну дјецу из једног од три историјска сједишта српских патријараха.
- Велика је наша радост у Духу Светоме зато што, молитвено помињући наше оце који су баш у Карловцима прогласили велико дјело васпостављања јединства СПЦ, имамо на уму да смо духовни потомци оних који су у овај дио наше данашње Србије донели име Христово и организовани црквени живот још у апостолско доба - истакао је патријарх.
Он је напоменуо да због епидемије нису могли да 2020. године обиљеже стогодишњицу обнове древне Пећке патријаршије, односно уједињења свих српских црквених области, дотад у различитим статусима и јурисдикцијама, у једну и јединствену Српску патријаршију.
Подсјетио је да апостол Павле у Посланици Римљанима поздравља Андроника, првог епископа античког Сирмијума, данас оближње Сремске Митровице, сједишта древне епископије, а да су у Сирмијуму, једној од четири пријестонице Римског Царства, у Диоклецијановим гоњењима мученички вијенац задобили светитељи Божји епископ Иринеј, ђакон Димитрије, петорица каменорезаца са Фрушке Горе и многи други.
Као њихови насљедници и баштиници, 1500. љета Господњег сремску епископију, сада на немањићком коријену, напомиње патријарх Порфирије, поново успостављају изобиљем таланата од Бога благословени свети из рода Бранковића.
Из дивних фрушкогорских манастира, које су подигли или обновили, из врдничког кивота светога кнеза Лазара, јазачког кивота светога цара Уроша Немањића и из крушедолских кивота светих Бранковића, никла је Карловачка митрополија, а потом и Патријаршија, која је изградила чврсто црквено устројство, али и била кључни покретач духовног и свеукупног друштвеног и културног развоја нашег народа све до побједе у Великом рату, наведено је у посланици објављеној на сајту СПЦ.
СПЦ је, од незаконитог и насилног укидања Пећке патријаршије 1766. године, живјела подијељена у митрополије и епископије у границама различитих држава, али се и у тим условима свака црквена организациона јединица старала да очува духовни и национални идентитет своје пастве, да обезбиједи опстанак српскога народа.
Према ријечима патријарха, Црква је то чинила по цијену највећих жртава, непрестано разгоријевајући пламен наде да ће се сви православни Срби поново сабрати под омофором и пред троном српског просветитеља, светитеља Саве.
Коначно се то догодило, како је напоменуто, послије побједе у Великом рату, по ослобођењу и стварању државе јужних Словена, 12. септембра 1920. године у Сремским Карловцима, у присуству регента Александра Карађорђевића и државних званичника.
Тада је одржан Сабор архијереја на којем је, послије 154 године, уз литургијско јединство, које никада није ни било нарушено, васпостављено и канонско и административно јединство и свечано проглашена обновљена Пећка патријаршија, односно СПЦ на подручју њене историјске и канонске јурисдикције.
- Тако су коначно испуњене тежње многих покољења наших предака - навео је патријарх у посланици коју потписују сви архијереји СПЦ и указано да је њихова света дужност да са молитвеним трепетом помену све архијереје који су били непосредни прегаоци у васпостављању и проглашењу јединства СПЦ.
У посланици се подсјећа и да је Свети архијерејски сабор СПЦ 28. септембра 1920. године, тада најугледнијег архијереја тог доба, митрополита београдског Димитрија, изабрао за првог патријарха обновљене Патријаршије, што је 20. новембра исте године потврдио и Изборни сабор.
- Убрзо, 19. фебруара 1922. године, Патријаршија у Константинопољу је одговарајућим црквеним актом, свеправославно прихваћеним Томосом, потврдила уједињење историјских српских црквених области као "канонско и оправдано", а СПЦ је призната, "за стално и заувијек", као сестринска Црква свих аутокефалних Православних цркава - напомињу у посланици Његова свестост и архијереји СПЦ.
Истичу да је овај велики празник - празник јединства и слоге, дан када је од свих потврђена општа, свагдашња свијест о јединству и континуитету свете Православне цркве у историји, посебно од великог догађаја стицања аутокефалије, прије више од осам вијекова, од Жиче, Пећи и Карловаца до Београда.
- И ми данас, после стотину година, радосно објављујемо и прослављамо овај историјски догађај, било да живимо у матици, било у некој од српских или околних земаља, било у расијању, разбацани буром историјских ветрова широм шест континената - наглашено је у посланици.
Његова светост напомиње да је у свим невољама, недаћама и страдањима СПЦ дијелила и радости и туге васцелог српског народа, а Патријаршија српска је била и остала симбол народног јединства и онда када је државно устројство и јединство бивало разбијено.
- Због свега тога ових дана, када се сећамо подвига наших предака који су жудили за јединством, за јединство се борили и јединство Цркве остварили, озарени светлошћу Васкрсења Христовог, шаљемо архипастирски благослов свој пуноћи наше СПЦ, историјске Патријаршије пећке и београдско-карловачке, и позивамо наш вјерни народ у земљи и расејању да, упркос свим искушењима, остане и истраје у заједништву у крилу своје Мајке Цркве - закључено је у посланици.
Патријарх је јуче са архијерејима и свештенством допутовао у Сремске Карловце, древно сједиште српских патријараха да, како је навео, у радости прославе велики и важан јубилеј, сто година од уједињења локалних епархија Пећке патријаршије у једну јединствену СПЦ.
На градском тргу испред Патријарашког двора и Саборне цркве данас је одржана свечана академија, која је отворена читањем Саборске посланице поводом великог јубилеја - стогодишњице успостављања Српске патријаршије.
Његова светост јуче је отворио мултимедијалну изложбу под називом "Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920-2020".