

Српска лидер у европским интеграцијама у БиХ

- Република Српска је опредијељена да се креће на европском путу и једино што тражимо јесте да се стриктно поштује механизам координације који је усвојен у БиХ, што у преводу значи да не желимо по сваку цијену у ЕУ, ако на том путу губимо наше надлежности - рекао је Вишковић синоћ за Телевизију српске дијаспоре.
Вишковић је навео да Република Српска само тражи да се уважи уставно уређење БиХ и да Република Српска, као саставни дио БиХ, заједно са другим ентитетом буде чланица ЕУ, а не да се под плаштом европских интеграција развлашћује и да се њене надлежности преносе на ниво БиХ.
- То није циљ европских интеграција, већ појединаца и ми на те ствари не можемо пристати - нагласио је Вишковић, додајући да поруке које долазе из ЕУ посљедњих неколико година обесхрабрују земље које нису чланице.
Говорећи о значајним регионалним инфаструктурним пројектима, Вишковић је истакао да они иду својим током, те напоменуо да је регионална сарадња више него значајна за Српску и БиХ.
Вишковић је изразио опредијељеност Републике Српске регионалном пројекту "Отворени Балкан", који је покренула Србија, придружиле се Албанија и Македонија.
- Ми из Републике Српке сматрамо да је то више него потреба и за БиХ, међутим у другом ентитету сматрају да БиХ не би требало да буде у том пројекту, што, по мени, није разумно и нормално објашњење. То је више она нека болест по принципу "ако је то покренула Србија, у томе не би требало да учествује БиХ" - сматра Вишковић.
Према његовим ријечима, БиХ у цјелини значајно губи зато што већ није дио "Отвореног Балкана".
- Надам се да ће у другом ентитету превладати разум, јер чак и привредници из другог ентитета траже од својих представника власти да се прихвати та иницијатива, која подразумијева проток људи и роба, а да се не губе сати и дани на граничним прелазима - рекао је Вишковић.
Вишковић је навео да привреда не трпи политику и не познаје границе, те да су привредници људи који су уложили свој новац и знање и желе да свој производ пласирају на друга тржишта ван граница БиХ.
- Да би у томе успјели они не могу непотребно губити вријеме на граничним прелазима, не треба да имају административне баријере, које се у доба информационих технологија могу лако отклонити - напоменуо је Вишковић.