latinica  ћирилица
21/05/2022 |  09:30 ⇒ 09:33 | Аутор: СРНА

Српски академици: Документ хрватске Академије "безобразлук и апсолутна уцјена"

Академик Василије Крестић оцијенио је да документ хрватске Академије науке и умјетности у ком тражи да Србија прије уласка у ЕУ испуни низ захтјева, између осталог да се одрекне "великосрпске пропаганде", "мита о Јасеновцу" и односа према Алојзију Степинцу, представља апсолутну уцјену и безобразлук.
Академик Василије Крестић - Фото: РТРС
Академик Василије КрестићФото: РТРС

Крестић је рекао да тај хрватски безобразлук урађа плодом, што га изненађује и збуњује.

- То је апсолутно хрватска уцјена. Међутим, мало ко узвраћа истом мјером. Каква велика Србија, које територије ми тражимо? Њихова се држава заснива на "велико-повијесном праву" које велича великохрватску политику. Они ни данас не одустају од тога, а то је стварање велике, етнички чисте колико је могуће католичке државе - рекао је Крестић за Вечерње новости.

Он је навео да они хоће да оптуже Српску православну цркву и да врате "хрватску православу цркву", што је чиста усташка идеологија.

- А, чиме они нама удовољавају, укидањем ћирилице, системским смањењем српских жртава - рекао је Крестић и напоменуо да му се чини да Срби негдје праве уступке таквим безобразлуцима због уласка Србије у ЕУ.

Академик Матија Бећковић је поручио да би се са Хрватима лакше договорили када они са Србима не би разговарали "као претпостављени".

Академик Љубодраг Димић нагласио је да би и разумио да је то навела нека политичка организација, али да овакви иступи политичког карактера не припадају институцији дугог трајања каква је Хрватска академија наука и умјетности.

Хрватска академија наука и умјетности усвојила је Документ о заштити националних интереса у вези са уласком земаља региона у ЕУ, у којем се захтијева од Србије, да би наставила процес евроинтеграција, да "престане са подстицањем непријатељстава према Хрватској, те да се одрекне великосрпске пропаганде, "јасеновачког мита" и односа према Алојзију Степинцу.

На списку је и питање границе на Дунаву која је, према мишљењу хрватских академика, погрешно одређена, али и "потреба дефинисања Српске православне цркве у Хрватској" и низ осталих захтјева.