Брадина: Обиљежавање 30 година од бруталног убиства српских цивила
Свету литургију у Цркви Вазнесења Господњег служи локално свештенство, након чега ће бити служен помен и положени вијенци на спомен-обиљежје страдалима. Обиљежавање организује Православна црквена општина коњичка.
Преживјели Срби из Брадине са очајем се сваке године сјећају да су се тих страшних дана саплитали о лешеве најмилијих, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.
Преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени. Поред цркве, на мјесту гдје је сада спомен-обиљежје, била је масовна гробница.
Брадину, која је прије сукоба била насељена већински српским становништвом, напале су муслиманско-хрватске формације.
У логорима Мусале и Челебићи уморена су још 22 становника Брадине.
Пред Хашким трибуналом за злочине над српским становништвом на подручју Коњица осуђени су Есад Ланџо, Здравко Муцић и Хазим Делић.
До сада су преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазили из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација.