Бундестаг о БиХ - потребна додатна дискусија (ВИДЕ)
Бундестаг је одлучио - за приједлог којим се од њемачке Владе тражи подршка за БиХ, потребна је додатна дискусија.
Званичници Српске кажу да би пожељније било да се баве сопственим проблемима.
Због тензије и наводне сецесионистичке политике, владајућа коалицији у Њемачкој позвала је владу да пружи већу подршку БиХ. Бундестаг је приједлог упутио на додатну расправу.
Резолуцијом коју је јуче сачинила њемачка владајућа коалиција, политичке активности српског члан Предсједништва Милорада Додика и предсједника ХДЗ-а Драгана Човића оквалификоване су као пријетња по мир у БиХ и југоисточној Европи.
За предсједницу Републике Српске Жељку Цвијановић став којим су Срби и Хрвати једини кривци показује бесмисленост јер би, сматра, свака институција у свијету требало да има избалансиран приступ.
- Довољно је што већ имамо разне полемике у оквиру институција ЕУ, па најбоље да то имамо још у свакој појединачној држави чланици која се бави туђим двориштем и проблемима, а мало кад прича о сопственим. Било је великих неслагања и неки људи су заговарали да се и Бошњаци и бошњачка елита, која је сада на власти, стави "на тапет", али су, по опробаном рецепту, разни лобисти спречавали одређене ствари - рекла је предсједница Српске.
Премијер Српске Радован Вишковић њемачким посланицима поручио је да воде рачуна о унитрашњим питањима попут рјешавања проблема енергената.
- Мислим да Бундестаг има пречих проблема у овој економској кризи која погађа велику економију као што је и Њемачка. Не бих се бавио Бундестагом. Ја се бавим Републиком Српском, а њима желим сву срећу. Нека се они баве Њемачком, а Република Српска ће преживјети и без њих - рекао је Вишковић.
Но, није први пут да званичници Српске страним факторима шаљу апел да се не мијешају у унутрашња питања БиХ јер тиме додатно усложњавају ситуацију. Упркос томе, помињање српских, али и хрватских званичника у негативном конктексту све чешћа је пракса на међународној политичкој сцени.
- Замислите да сједите у неком парламенту у некој држави и онда идентификујете и говорите ко је за шта крив, а да се при том нисте потрудили да овдје, када имате своје људе на терену, добијете адекватне извјештаје и да имате информације. "Летећи" изасланици, који долазе у БиХ проведу два три дана, врте се по регији, саслушају некога и на крају коначну адресу нађу у Сарајеву гдје им се "неко добро искука како су криви Срби и Хрвати" - истиче предсједница Српске.
А да у и Бундестагу има оних који успијевају на остале посланике прелити своју навијачку позицију упозорио је српски члан Предсједништва БиХ. Додик је навео да то ради посланик СПД-а и извјестилац Бундестага за западни Балкан Адис Ахметовић који, како је рекао, заговара антисрпспке ставове, а не види ништа спорно у реторици лидера СДА Бакира Изетбеговића и стварању исламске државе у БиХ.
Бх. криза била је доминантна тема и на Конгресу у Ротердаму. На скупу на којем је осуђено наводно сецесионистичко дјеловање у БиХ, усвојена је Резолуција у којој није наведен термин "легитимно политичко представљање" што иде на руку СДА. Скупу је осим Изетбеговића присуствовао и опозициони лидер из Републике Српске Бранислав Бореновић.