latinica  ћирилица
19/06/2022 |  15:37 ⇒ 20:31 | Аутор: СРНА

Радановић: Права Срба у ФБиХ - тек права петог народа

Предсједник Одбора за заштиту права Срба Ђорђе Радановић изјавио је Срни да Срби избјегли из Федерације БиХ и 27 година након завршетка рата у БиХ тешко остварују своја права у том ентитету, а сада су суочени и са отимањем имовине путем такозване хармонизације земљишних књига.
Ђорђе Радановић - Фото: РТРС
Ђорђе РадановићФото: РТРС

- Срби избјегли из ФБиХ су људи који су остали ни на чему - не могу да врате земљу, куће су им срушене и попаљене, на гробља не могу да оду јер их нападају локални муслимани - рекао је Радановић Срни поводом Свјетског дана избјеглица.

Он је подсјетио да Анекс седам Дејтонског мировног споразума предвиђа да сваком лицу које је имало имовину у БиХ она мора бити обновљена или да му буде надокнађена штета, те истакао да је Бошњацима у Српској то успјело, али да Срби тешко остварују своја права у ФБиХ.

Радановић је истакао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије.

Он је указао да су Срби у ФБиХ суочени са отимањем земље путем такозване хармонизације земљишњих књига која се у ФБиХ врши тако да само објављују позив у Службеном гласнику, без да лично позову лице или пошаљу позив поштом.

- У ФБиХ је општи наратив да су Срби агресори, па тако и оне који су одатле избјегли и дођу да остваре неко своје право пред органом власти, службеници гледају као агресоре - рекао је Радановић.

Он је навео да у ФБиХ постоје 163 насеља која су 1991. године била чисто српска, а која су потпуно срушена до те мјере да камен на камену није остао.

- Имамо цркве које ни дан-данас нису обновљене, попут оне у селу Врело, поред Цазина. Имамо сјечу шуме која је у власништву Срба, а да полиција не реагује. Ту су и убиства - прије неколико дана је код Високог убијена Српкиња, очигледно из вјерских и националних мотива - рекао је Радановић.

Он је напоменуо да су ту и стална застрашивања Срба, као и сутације да бивају нападнути или истучени на путу, паљење кућа, као што је био случај лани у Бусовачи.

- Суочени смо са рушењем гробља, споменика. Евидентирани су и напади на објекте СПЦ, нарочито на подручју Сарајевског кантона. Имали смо и нападе на Србе током обиљежавања православних празника, од којих и онај током прославе Илиндана у Пожарници код Тузле, када је локални муслиман пуцао у ваздух и побјегао - навео је Радановић.

Радановић је напоменуо да српска дјеца у ФБиХ не могу да уче ћирилицу.

- У њиховим кантонима морају да уче по књигама у којима је наведено да је самопроглашено Косово независна држава. Вјеронаука за православце у ФБиХ готово да не постоји, иако у разредима буде и по двоје српске дјеце.
У ФБиХ је општи наратив да су Срби агресори, па тако и они који су одатле избјегли и дођу да остваре неко своје право пред органом власти у ФБиХ службеници гледају као агресоре - навео је Радановић.

Радановић је подсјетио да су на територији ФБиХ живјеле 542.000 Срба прије рата, по попису из 2013. године 56.550, а у овој години их, каже, нема више од 40.000.

- То је огледало њихове мултиетничке БиХ, у којој су Бошњаци у кантонима у којима су већина запослени у јавним предузећима и установама, а Хрвати у онима гдје њих има највише. Нађе се по неки Србин, случајно, да ради у полицији или, евентуално, ако је нека Српкиња удата за муслимана па ради у општини - навео је Радановић.

С тим у вези, каже Радановић, права Срба у ФБиХ нису ни права трећег народа, него, могу слободно рећи чак и петог.

- Први су Бошњаци и Исламска заједница, други су Хрвати и римокатоличка заједница, трећи досељеници из Пакистана, Авганистана, који су деведесетих година долазили у БиХ у својству муџахедина, па по правима слиједе они који долазе под паролом туризма као инвеститори из Саудијске Арабије, а тек онда Срби - навео је Радановић.

Радановић је навео да Одбор за заштиту права Срба пружа правну помоћ Србима да поднесу захтјев за обнову куће, за надокнаду штете за објекте и имовину страдалу у рату деведесетих, за захтјев за издавање докумената из матичне књиге рођених или умрлих.

- Ту смо да помогнемо да поднесу захтјеве федералним органима за своја статусна права - појаснио је Радановић.

Он је рекао да Одбор, највише, пружа подршку Србима у поступку успоставе и замјене земљишних књига.

- То је сада најопасније - јер покушавају да нам сада узму земљу коју су наши дједови куповали, да буде у српској породици. У ФБиХ покушавају да кроз процедуре, федералну Геодетску управу и општинске судове да све оно што је било српско, на неки начин доведу у власништво општине, кантона, ФБиХ или неког јавног предузећа, напримјер шумског газдинства, ако је ријеч о шуми, само да не буде српско - навео је Радановић.

Он је напоменуо да је на подручју Републике Српске данас обновљено све што је током рата страдало, од кућа, преко помоћних објеката, водовода, до путева.

- Тамо гдје никада није било асфалта путеви су асфалтирани. Сви Бошњаци у Републици Српској имају оно што 1990. нису могли да сањају да ће имати - све услове за живот, који подразумијевају максимално уређену инфраструктуру и обновљене и вјерски и индивидуални објекте - напоменуо је Радановић.