Ловриновић: Уписом етничке припадности спријечити изборне манипулације
Ловриновић сматра да није основано негативно мишљење Уставноправне комисије на предложени закон, наводећи да је он утемељен у Уставу БиХ, а да је Устав такав какав јесте.
- Припадност се може, а не мора уписати. То је избор - рекао је Ловриновић и објаснио да је његова намјера била да се спријече изборне крађе и манипулације на основу националног изјашњавања ради остваривања права и бенефита при избору или именовању на функцију.
Предлагач закона увјерен је да предложеним рјешењима нико није дискриминисан и да му намјера није да се ико обиљежи, већ да се обезбиједи и легитимно заступање у власти.
Предраг Којовић из Наше странке истакао је да навођење етничке припадности не постоји у документима савремених европских земаља и додао да најновија европска регулатива иде ка електронским документима, при чему су етничко поријекло, раса, пол ирелевантни.
- Приједлог ХДЗ-а иде у сасвим супротном смјеру, не ка будућности, већ прошлости - рекао је Којовић и оцијенио да се њиме инсистира на продубљивању разлика у БиХ.
У одбрану Ловриновићевог приједлога стао је посланик ХДЗ-а БиХ Предраг Кожул, који је рекао да је практичан разлог за овакав приједлог то што у пракси постоје лица која су се у више наврата различито национално изјашњавала чиме су чињене изборне преваре.
Мирјана Маринковић Лепић из Наше странке, такође је била против уношења у личне документе етничке припадности, наводећи да је то приватна ствар - како се ко осјећа.
- А могу да се осјећам никако, да се не изјашњавам - рекла је она.
Посланик СДА Алма Чоло увјерена је да не постоји разумно оправдање за доношење оваквог закона.
Став да се предложеним законом уводи нова дискриминација у БиХ изнијели су и СДП-ов Нермин Никшић, те члан Клуба Наше странке Дамир Арнаут.
Приједлог закона о упису припадности конститутивном народу, националној мањини и осталим у БиХ добио је негативно мишљење Уставноправне комисије Представничког дома и Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ.