Танасковић: Српска успијева да се одупре притисцима, Додик остварује међународне контакте
- Био је у Бриселу, посјетио /предсједника Турске Реџепа/ Ердогана, стигао и до /предсједника Руске Федерације Владимира/ Путина... - рекао је професор Танасковић, који је и бивши амбасадор Србије у Турској, Азербејџану, Ватикану и Унеску.
Он је оцијенио за ТВ Пинк да су се са избијањем и заоштравањем украјинске кризе појачали притисци чији је циљ "дисциплиновање" Републике Српске, која се прије извјесног времена конкретним политичким одлукама и правним средствима одлучно супротставила пузајућој ревизији одредаба Дејтонског споразума, од одузимања надлежности до централизације БиХ.
Важан моменат јесте, каже он, и незадовољство већине Хрвата својим садашњим положајем, тако да у том погледу Република Српска није усамљена.
Он у контексту притисака на Српску подсјећа да је нелегално постављени високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит посегао чак и за дуго некориштеним "бонским овлаштењима", а појачан је и војни контингент Еуфора у БиХ.
Танасковић је рекао да чињеницу да Република Српска не располаже пуним спољнополитичким капацитетом, бошњачки и такозвани пробосански политичари и функционери грубо злоупотребљавају, "киднапујући" право представљања цијеле дејтонске БиХ на међународном плану.
Ипак, сматра Танасковић, није све сасвим црно, јер велике кризе по правилу стварају нове противрјечне динамике, па самим тим и нове шансе за оне којима, како сада изгледа, лоше иде и још горе им се пише.
- По мом осјећању, највећа опасност која се надвија над Републику Српску која не може нестати, како неки предвиђају, нису концентрисани притисци споља, већ забрињавајуће одсуство унутрашњег политичког јединства у суочавању са њима - сматра Танасковић.
Говорећи о изазовима за Српску православну цркву, он је указао на усредсређене насртаје који у континуитету већ подуже трају са свих спољашњих и унутрашњих фронтова с циљем да наруше јединство и осујете државотворне снаге српскога народа.
За покушаје да се СПЦ представи као ретроградна институција, Танасковић каже да су дио шире антиправославне кампање коју воде глобалистички центри моћи на Западу, јер је православље непремостива препрека пројекту укидања свих традиционалних вриједности.
Он је подсјетио и на недавно усвојену резолуцију у Европском парламенту, у којој се изражава "забринутост због покушаја православне цркве у земљама као што су Србија, Црна Гора и БиХ, посебно у ентитету Република Српска, да промовише Русију као заштитницу традиционалних породичних вриједности и ојача односе између државе и цркве".
Карактеристично је, оцјењује он, да се говори о "православној цркви", као да их у поменутим државама и Републици Српској има више, док се у јавном дискурсу у БиХ, Црној Гори и у још неким срединама СПЦ све чешће тенденциозно назива "Црква Србије".
Тиме се, истиче он, с једне стране жели указати на њену грешну везу са /секуларном/ државом, а са друге ограничити канонска јурисдикција само на територију Србије.
- То, поред апетита југословенске `разбраће`, погодује и фанариотској `папистичкој` тези о надлежности Васељенске патријаршије над православним црквама у државама насталим распадом Југославије, на коју се односио цариградски томос о аутокефалности издат СПЦ 1922. године - рекао је он.