Београд тражи од Унеска конзерваторе за Мирослављево јеванђеље
Министарство је одлучило да упути писмо Унеску након извјештаја Експертске радне групе за утврђивање укупног стања рукописа, која је оцијенила да је потребно размотрити развезивање кодекса имајући у виду чињеницу да је приликом посљедње конзервације рукописа 1998. године дошло до грешке у повезивању првог дволиста првог табака.
Будући да се то разликује од раније изнесеног мишљења конзерваторске групе која сматра да неопходни сет интервенција подразумијева и одређени степен ризика за пергаментне листове, Министарство се обратило Унеску молбом да препоручи признате међународне стручњаке са којима би домаћи конзерватори могли да се консултују о даљим корацима за заштиту књиге.
Министарство је подсјетило да је почетком прошле године, ради веће видљивости, доступности и квалитетнијег представљања и промоције српског националног културног блага, покренуло пројекат дигитализације Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског ћириличког рукописа.
У пројекат су укључени Народни музеј, Народна библиотека Србије и Аудио-визуелни архив и центар за дигитализацију Српске академије наука и уметности /САНУ/.
У складу са Споразумом о сарадњи у области дигитализације Мирослављевог јеванђеља, извршено је снимање књиге у затеченом стању, без раскоричавања. Снимање је обављено у специјално опремљеној просторији Народног музеја и трајало је од срединр јула до краја августа 2021. године.
Цијели поступак дигитализације рађен је под надзором кустоса и конзерватора, у климатизованом простору Народног музеја, специјално припремљеном за рад на снимању овог јеванђеља.
Након прегледа снимака примијећено је да постоји грешка у повезивању првог дволиста првог табака која је настала након конзервације 1998. године.
Приликом повезивања прве свешчице дошло је до грешке када је један дволист у цјелости стављен на почетак, а да у њега нису положени остали дволисти те свешчице, тако да се, као резултат, осми лист нашао испред другог.
Иако то не угрожава стање књиге, Министарство је формирало Експертску радну ради утврђивања укупног стања рукописа.
Министарство истиче да је у току друга фаза реализације пројекта дигитализације која подразумијева заштиту дигиталних снимака Мирослављевог јеванђеља од злоупотребе на интернету и начина на који ће бити регулисана њихова доступност.
- Због тога је изузетно важно да све институције укључене у пројекат обезбиједе исте услове, што значи да је неопходно да на сајтовима објављени снимци имају исте сетове софтверске заштите, величину и пратеће стручне описе - истиче се у саопштењу.
Снимци ће јавно бити доступни након обезбјеђивања софтверске заштите, сачињавања пропратних текстова за снимке, прилагођавања резолуције и величине снимака формату погодном за објављивање и прављења дијела сајтова посвећених искључиво материјалу Мирослављевог јеванђеља на сајтовима.
Јавност ће о цијелом пројекту дигитализације споменика српске писмености од изузетног значаја детаљније бити упозната на изложби која ће бити отворена крајем године у Галерији науке и технике САНУ.
Мирослављево јеванђеље је, као најраскошније опремљен рани српски рукопис исписан на најфинијем пергаменту који краси готово 300 позлаћених иницијала и минијатура, 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја, а у јуну 2005. уписано је и на Унескову листу "Памћење свијета".