Додик: Сецесији у БиХ највише доприносе Европски парламент и западњаци
Поводом усвајања резолуције у Европском парламенту о БиХ у којој се, између осталог, међународни актери позивају да реагују на "сецесионистичке потезе руководства Републике Српске", Додик је изјавио Срни да европарламентарци и други намјерно причају да сецесија постоји да би им било лакше да то објасне својим људима.
Према његовим ријечима, уопште се не ради о сецесији, већ о томе да се БиХ врати на поредак предвиђен Уставом, јер ако нема тога, нема ни БиХ.
- То је савршено јасно. Европа би на тај начин требало да резонује, али сви они имају неке своје друге планове. Видјећемо - истакао је Додик.
Он је констатовао да је Европски парламент причаоница која нема никакав посебан значај, нагласивши да главне одлуке доносе Савјет лидера ЕУ.
- Европски парламент је једна причаоница фрустрираних људи који покушавају да путем лобирања придобију неке привилегије и покушавају да онда намећу неке своје ставове - рекао је Додик.
Што се тиче БиХ, Додик је рекао да сви који су ту или око ње виде да је пропала и увенула, да ту више не може помоћи никаква инфузија да нешто посебно живи.
- Биће још покушаја да се нешто учини и да се БиХ пробуди, међутим сматрам да се претјерало са причама о неком човјеку, који је високи представник, али који није легално изабран, као и о Уставном суду БиХ у коме су стране судије - рекао је Додик.
Он је упитао како Европски парламент може нешто да одлучује о БиХ, која није ни чланица ни кандидат за ЕУ?
- Све је ту нешто покарамбашено... Или ја довољно не разумијем, а не би требало да не разумијем актуелну ситуацију - истакао је Додик.
Европски парламент усвојио је данас резолуцију о БиХ у којој се, између осталог, наглашава да је темпо приступања ЕУ одређен спровођењем реформи чији је циљ гарантовање правилног функционисања демократских институција, заснованих на владавини права, добром управљању и основним правима.
У резолуцији се позивају БиХ и сви њени политички актери да направе значајне кораке ка чланству у ЕУ напредовањем у остваривању 14 кључних приоритета, посебно враћањем независности правосуђа, јачањем владавине права, као и унапређењем борбе против корупције и организованог криминала, подстицањем и обезбјеђивањем слободе медија и окружења за цивилно друштво, те заштитом рањивих група.