Обиљежено 147 година од Невесињске пушке; Српски народ показао слободарски дух (ФОТО/ВИДЕО)
Помен је служило свештенство Епархије захумско-херцеговачке. Присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, конзули Србије у Мостару и Требињу.
Присуствовали су и начелници Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Огњен Милинковић, Билеће Веселин Вујовић, предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, представници борачких удружења, потомци устаница и мјештани.
Милуновић је рекао да је српски народ кроз вијекове показивао слободарски дух, а да је херојство Невесињаца доказано у свим ратовима који су водили.
- Као што неки народи имају поданички дух и поданички ментални склоп тако српски народ има слободарски дух и то је генетски условљено. То су Невесињци показивали кроз вијекове. Дизали су оружје против највећих царстава, против турског царства, аустроугарског царства и у Другом свјетском рату против фашиста - навео је Милуновић.
Начелник Невесиња Миленко Авдаловић рекао је да се ова општина примиче обиљежавању златног јубилеја 150 година Невесињске пушке и Херцеговачког устанка, када је бљеснула искра слободе на овим просторима.
- Сигурно да је огромни значај овога историјског догађаја јер је потпуно невјероватно да су људи који су били практично неписмени, осим свештеника, својим устанком и договором у биоградској Цркви Пресвете Богородице и касније оружаним устанком запрепастили читаву Европу - рекао је Авдаловић.
Парох мостарски Радивоје Круљ рекао је да су гробови јунака који су се борили сјеме за нова покољења и нове Хришћане.
Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја заједно организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у Српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.