Писмо бискупа није пут ка рјешавању тешког насљеђа прошлости
- Чињеница да је сам папа Фрањо зауставио канонизацију Алојзија Степинца довољно говори о контраверзама које прате највећег црквеног великодостојника у тадашњој НДХ. Стога сваки покушај да се Степинац прикаже као хуманитарац и добротвор не само да не одговара истини, већ представља велику лаж коју не жели да подржи ни римски папа - нагласио је Додик у изјави за Срну упитан да прокоментарише наводе Загребачке надбискупије да Јастребарско није био логор за дјецу, већ прихватилиште за сирочад.
Додик је навео да је непобитна историјска чињеница да је Алојзије Степинац у свом писму папи Пију XII из 1941. јасно истакао да је "жеља оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење Католичке цркве, ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо свом лојалношћу и снагом којом располажемо", као и то да "када би поглавник Павелић био 20 година на челу владе шизматици би били посве ликвидирани из Хрватске".
- Треба имати на уму да је један од начина за истребљење српског народа на територијама које је обухватала НДХ било државно спонзорисано превјеравање, односно конверзија у римокатоличку вјеру - навео је Додик.
Тврдити да су дјеца у Јастребарском спасена тако што су давана на усвајање хрватским римокатоличким породицама, нагласио је Додик, посебна је замјена теза, јер је такво "спасавање" било сасвим у складу са прокламованим геноцидним циљевима НДХ.
На веб-страници Загребачке надбискупијеобјављено је отворено писмо које су хрватски епископи на челу са Јосипом Бозанићем упутили његовој светости патријарху српском Порфирију у ком су посебно истакли да је неистина оно што СПЦ говори о дјеци у "ратним склоништима у Јастребарском и Сиску".
Према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске, само у "Јастребарском" је било заточено 3.336 дјеце, углавном поријеклом са подручја Козаре и Кордуна. Према истом извору, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 дјеце, а укупно 768 до његовог затварања.