Линта: Прославање протјеривања једног народа - антицивилизацијско

- То јасно показује да се Хрватска није суочила са геноцидном злочиначком усташком прошлошћу, да живи заробљена у тој мрачној прошлости - рекао је Линта новинарима испред Цркве Светог Марка у којој је присуствовао парастосу Србима убијеним у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја".

Линта је указао да прослава "Олује" показује и да, осим часних појединаца, у Хрватској не постоје снаге које би одбациле ту усташку прошлост с циљем да Хрватска једног дана постане модерна држава, у којој ће се поштовати антифашизам, људска и мањинска права, владавина права и равноправност.

- Оно мало преосталих Срба у Хрватској су грађани "петога реда" дискриминисани у свим областима друштвеног живота - рекао је Линта.

Он је истакао да је неједнак положај Срба очигледан и код отклањања посљедица катастрофалног земљотреса на Банији, гдје Хрватска није обновила ниједну српску кућу.

- Европска унија је нудила средства, а Хрватска није хтјела да узме та средства да обнови тих пар хиљада кућа нашим људима - рекао је Линта.

Он је оцијенио да би Србија требало да стане иза српских ветерана које прогони "хрватско-муслиманско правосуђе", али и да инсистира на процесуирању ратних злочина над Србима.

- Циљ етнички мотивисаног хрватског правосуђа је, с једне стране, застрашивање честитих српских бораца да се не могу вратити својим кућама и борити за своја имовинска права, а, с друге стране, донијети што више лажних пресуда да би се оправдао лажни мит о `домовинском рату` који је темељ хрватске државе - рекао је Линта.

Он је истакао да тај лажни мит гласи да су Србија и крајишки Срби тобоже извршили агресију, а да је Хрватска била жртва агресије.

- Како је могуће да су крајишки Срби могли да изврше агресију на своје куће, дворишта, ливаде, њиве, тамо гдје су живјели они и њихви преци вијековима? - упитао је Линта.

Војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.