Мировић Танић: Донирано хумано млијеко - најбоља замјена за мајчино
Танићева је рекла да је хумано млијеко мајки донора начешће намијењено бебама мале тјелесне масе на рођењу, било да је она условљена пријевременим рођењем као најчешћим разлогом или било каквом проблематиком са развојем у току трудноће.
- Ова дјеца, веома често тешко болесна и физички одвојена од својих мајки, не могу бити дојена, те је од суштинске важности обезбиједити им сигурно и квалитетно донирано хумано млијеко. `Наше мало онима који немају нимало` порука је овог пројекта - нагласила је Танићева за Срну.
Танићева је указала да је хумано млијеко кључно за преживљавање и здравље новорођенчета, а да његова расположивост и доступност искључиво зависе од постојања банке млијека.
- Свака држава која има квалитетан здравствени систем треба и мора да омогући исхрану новорођенчета хуманим млијеком када за то постоји медицинска потреба - рекла је Танићева.
Она је додала да банке млијека функционишу по јасно дефинисаним стандардима.
- Детаљна анамнеза, тестирање давалаца, бактериолошка испитивање млијека, термичка обрада, дистрибуција млијека и многи други поступци искључиво су у надлежности установе гдје је банка смјештена, уз обавезно придржавање стандарда - навела је Танићева.
Она је истакла да Удружење има за обавезу да врши перманентну медијску кампању уз промоцију дојења, те константно утиче на заштиту, промоцију и подршку дојења, које мора бити здравствени приоритет Републике Српске уз јасно развијену стратегију.
Танићева је напоменула да у Републици Српској од укупног броја порођаја око осам одсто је прије времена. Не постоји, каже, јасан узрок пријевременог порода, али постоје познати ризични фактори за његов настанак.
- То могу бити претходни пријевремени пород, вишеплодна трудноћа, вантјелесно зачеће, разне инфекције и хроничне болести /високи крвни притисак или дијабетес/ и друго - навела је Танићева.
Она је истакла да је пријевремени порођај увијек стресан за дијете и мајку, као и да уз превенцију, каснију и исправну бригу за пријевремено рођено дијете, не мора доћи до дуготрајних посљедица.
Под високим покровитељством предсједника Републике Српске прије двије године проведена је традиционална хуманитарна акција "С љубављу храбрим срцима", а средства која су тада прикупљена биће искориштена за покретање прве банке хуманог млијека у Републици Српској.
Иницијатор акције било је Удружење родитеља пријевремено рођене дјеце у Републици Српској "Мрвице".
Прва Банка хуманог млијека у Републици Српској биће основана у оквиру Клинике за дјечије болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске.
Прва банке људског млијека отворна је у Бечу 1909. године, а друга у Бостону сљедеће године. Током 20. вијека овај тренд се масовно проширио широм Сједињених Држава и Европе.
Данас постоји око 500 банака за хумано млијеко које послују у више од 37 земаља широм свијета. У Европи постоји 210 активних банака хуманог млијека, а највећи број банака имају Француска, Италија и Шведска. Број банака хуманог млијека се континуирано повећава.