Мазалица: Шаровићев кључ за промјене "на боље" може Српску само закључати
Он је подсјетио да је неким земљама чланицама ЕУ, попут Румуније и Бугарске, требало 10 година да се плате удвоструче, па опет данас износе око 700 евра, што није много више него у Републици Српској, а незнатно су веће и плате у Србији.
- У истих тих 10 година плате у Републици Српској порасле су за 50 одсто, захваљујући привредном расту, упркос тешким изазовима, попут поплава и пандемије вируса корона, али и захваљујући промишљеној и одмјереној пореској политици.
У претходном периоду били смо свједоци да су највећа повећања просјечне плате била резултат измјена управо пореске политике од 2018. до 2022. године, које су као резултат имале повећања плата - навео је Мазалица.
Циљ тих измјена, појаснио је он, било је растерећење опорезивања рада и подстицај да се макар у истој мјери у којој се Влада одрекла пореских прихода пословна заједница одлучи на повећање плата.
- Да бисмо достигли ниво просјечне плате као што данас има Хрватска, око 1.000 евра, изгледа треба само поставити Милана Радовића на чело Владе и чаробни штапић је ту. Међутим, магичним потезима власти се не повећавају плате, онако како је то Милан Радовић навикао у банкарском сектору, а све науштрб грађана и привреде. Сваки предсједник Владе мора пажљиво да прилагођава пореску политику привредној активности, те ради на повећавању плата на начин на који ће стимулативно подстаћи привреднике да их повећавају, јер се то не ради декретом - рекао је Мазалица за Срну.
Према његовим ријечима, повећање плата у јавном сектору значајно утиче на повећање просјечне плате, то се види у 2008. и сада у 2022. години, али с овим повећањима у 2022. години, плате у јавном сектору су достигле највиши могући ниво у постојећим околностима, а и измјене пореске политике су умногоме исцрпљене, тако да нова повећања просјечне плате у Српској морају бити искључиво резултат активности пословне заједнице.
Мазалица је истакао да очекивати да ће просјечна плата за четири године порасти за више од 700 КМ, односно 175 КМ годишње, при чему је од 2005. године просјечан годишњи раст износио 37 КМ, звучи као лијеп, али немогућ сан и само једно од нереалних предизборних обећања.
- Без обзира колико бих волио да се жеље Шаровића, Тривићеве и Радовића остваре, прво ми пада на памет да они који дају нерална обећања немају довољно знања да процијене да нешто није могуће, па неће имати знања да таква обећања и остваре. Али, кад сагледам укупну политику СДС-а и ПДП-а, чини ми се да сам склонији да помислим да ће се јефтиним и провидним играњем на карту жеља наших грађана, они настојати дочепати власти по сваку цијену, а онда радећи на разградњи аутономије Републике Српске са својим партнерима из Сарајева и западних амбасада, довести чак до слабљења наше економске снаге - истакао је Мазалица.
Он је навео да на примјер, признајући Кристијана Шмита, они прихватају и његову политику везано за државну имовину, а треба им поставити питање како ће градити и проводити мјере економске политике без имовине, без пољопривредног земљишта и шума?
У сличном свјетлу, рекао је Мазалица, треба посматрати и друга њихова обећања, попут оних да ће "побиједити корупцију", а знамо да је исти Мирко Шаровић предсједник Републике који је у непуне четири године помиловао највећи број криминалаца у историји Републике Српске, те тако стекао бројне некретнине и пријатеље из криминалног миљеа.
- Ако је кључ за промјене на боље промјена власти у том правцу, онда се бојим да ће таква власт Републику Српску моћи само закључати - упозорио је Мазалица.