Којић: Подићи оптужнице и за остале злочине над Србима у Сарајеву
Којић очекује да ће, након низа перипетија, обустављања истраге, те дугогодишње борбе институција из Републике Српске и породица страдалих у сарајевској Добровољачкој улици, напокон почети суђење одговорнима за убиства над припадницима ЈНА, њихово заробљавање и злостављање.
Он је нагласио да је суочавање осумњичених са свједочењем оних који су преживјели сарајевски пакао на самом почетку рата деведесетих година прошлог вијека важно због више разлога.
- Прије свега, стравична свједочења ће се из медија "преселити" у судницу, тако да ће они који нису жељели да чују, па и они који, условно, нису знали или нису хтјели да знају шта се дешава и шта се спрема Србима у Сарајеву, морати да прихвате чињеницу да ствари у рату нису, нити ће икада бити, црно-бијеле - навео је Којић у писаној изјави достављеној медијима уочи данашње статусне конференције пред почетак суђења Ејупу Ганићу и још деветорици некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву.
Према његовим рјечима, други разлог због којег је важно ово суђење је отварање тема које се годинама игноришу и руше стереотипе послате у свијет о Сарајеву као граду мученику.
Којић је истакао да нема дилеме о томе да су Срби у Сарајеву ратних година прошли голготу, додајући да је било потпуно јасно шта им се спрема након убиства српског свата на Башчаршији, потом и случаја заробљених припадника ЈНА у Великом парку, прије него што се и догодила Добровољачка улица.
- Одвођење из кућа и сумњиви "нестанци" виђенијих сарајевских Срба, као и постојање логора у којима су мучени и убијани, такође је реалност о којој се све ово вријеме ћути - подсјетио је Којић.
Он је увјерен да ће ово суђење бити прилика, у цјелокупном контексту страдања Срба у Сарајеву, да се "испод тепиха" извуку случајеви заборављени од бошњачких политичара и готово цијеле јавности која, очигледно, пати од колективне амнезије.
Којић је истакао да за Српску то нису заборављени случајеви, о њима се говори, указује на недосљедност правосуђа на нивоу БиХ, као и појединих представника међународне заједнице, којој одговара да причају исту причу коју су здушно, заједно са Бошњацима, причали у ратним и послијератним годинама.
- Они "не знају" да је 14. августа убијен угледни сарајевски љекар Милутин Најдановић, а да је познати сарајевски музичар Слободан Самарџић са још двоје комишија Срба одведен из стана 14. маја 1992. године, а потом мучки убијен. Постојали су и полицијски списи са увиђаја о томе, али су нетрагом нестали, као и Слободанови посмртни остаци за којима се још трага. "Не знају" ни за случај силоване дјевојчице која то није смјела поменути ни својим родитељима, а чија се исповијест налази у нашој монографији "Жене жртве рата" - навео је Којић.
Он је рекао да у документима који су у посједу Центра постоје бројна свједочења Срба о сарајевском паклу, тако да слика о мултиетничком Сарајеву и граду мученику, народски речено, не пије воду.
Којић је указао да је постојање 125 логора, затвора и притвора за Србе посредно потврдио и ратни лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић.
- Зашто ово све спомињем? Зато што на основу расположиве документације с правом могу тврдити да је злочин у Добровољачкој улици тек почетак онога што ће услиједити наредних година у ратном Сарајеву, у којем за Србе није било мјеста. Без обзира на то што нас бошњачка политика убијеђује да не вјерујемо својим очима - истакао је Којић.
Он је поручио да очекује и друге оптужнице, јер се на Добровољачкој улици не може и не смије завршити, поготово ако се и ово суђење претвори у фарсу којој се може посвједочити у безброј наврата када су вођени поступци за злочине над Србима.
Осим Ганића, оптужница која је подигнута 27. априла терети Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишку.
Суд БиХ потврдио је оптужницу која их терети да су 3. маја 1992. године у Сарајеву извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.
Они су оптужени и да нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, да нису спријечили нити казнили извршиоце, те да су помагали починиоцима након почињеног злочина.