ИРБ покренуо поступке у Хрватској за поврат имовине јавних предузећа
Из ИРБ-а су за Глас Српске навели да је, након што је у августу прошле године склопљен уговор са Зечевићем, направљен значајан искорак у рјешавању имовинско-правних односа некретнина јавних предузећа из Републике Српске које се налазе на простору Хрватске.
- С обзиром на то да се поменуте некретнине налазе на подручју друге државе, ове активности за уређење права на некретнинама, уз примјену Споразума о питањима сукцесије, Анекс Г, треба да се спроводе на простору Републике Хрватске, самим тим и од стране адвоката са подручја ове државе - појаснили су из ИРБ-а.
Анализирајући досадашње резултате навели су да је у овом периоду од 12 мјесеци, а на основу увида на терену и анализе имовинско-правне документације, утврђено фактичко и правно стање сваке појединачне некретнине, што је био и један од основних задатака ријечког адвоката у складу са потписаним уговором о пружању правних услуга.
- Он нам је доставио преглед свих спорних некретнина по намјени и градовима, из којег се види да се ради о пар десетина. Ријеч је о некадашњим радничким одмаралиштима, земљишту, пословним просторима, продавницама, канцеларијама, складиштима и сервисима. Највише тих некретнина се налази у регији Далмације, Славоније, Посавине и Баније. Неке од предметних некретнина су и данас у функцији, док су неке девастиране због вишегодишњег некоришћења - навели су у свом писменом одговору из Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, не наводећи и која све то јавна предузећа потражују своју имовину у Хрватској.
Како су рекли, ови "отворени" судски процеси нажалост дуго трају, а највећи проблем јесу неусаглашени прописи Републике Српске, односно БиХ и Републике Хрватске, која је донијела законске прописе којим се омогућује давање некретнина у дугогодишњи закуп, што је супротно преузетим обавезама из Споразума о питањима сукцесије, Анекс Г.
Ријечки адвокат Владан Зечевић потврдио је за Глас Српске покретање ових поступака пред надлежни органима у Хрватској, не откривајући при томе више детаља.
- Током протеклог периода урадио сам доста тога, утврдио статус ових спорних некретнина и стање у којем се налазе. Извјештај о томе сам доставио и ИРБ-у који ме је ангажовао након јавног позива. У овом тренутку могу једино толико рећи - рекао је Зечевић.
Игнорисање Анекса Г
Према ријечима адвоката и предсједника удружења "Одузета имовина" Зорана Ристића, Хрватска већ деценијама игнорише Анекс Г, у којем је наведено да ће права на покретну и непокретну имовину, на коју су грађани или друга правна лица имали право 31. децембра 1990. бити призната, заштићена и враћена од стране те државе.
Умјесто тога, како каже, Хрватска је сву ову имовину прогласила државном дајући је под закуп на 30 година.
- Тај процес и данас траје. Један приватник из Груда недавно је уложио огроман новац у куповину, односно закуп хотела на Макарској ривијери. И то ништа не би било спорно да се не ради о имовини која припада Електропривреди БиХ - каже Ристић и додаје да се вриједност имовине предузећа из БиХ и Србије у Хрватској процјењује на десет милијарди марака.