Злојутро: Очекујемо да 2023. са радом почне центар за вантјелесну оплодња
Тиме би Република Српска добила још један центар, поред већ постојеће приватне здравствене установе "Медико С", која се репродуктивном медицином бави више од 20 година и до сада је из поступка вантјелесне оплодње рођено више од 1.600 беба.
Злојутро је истакла да је незахвално прецизирати тачну временску одредницу почетка рада центра за вантјелесну оплодњу, с обзиром на то да је ријеч о процесу који захтијева много процедура - од правних, динамике опремања, едукације кадра...
- Одређен је простор у оквиру Клинике, на површини од око 600 метара квадратних, али је неопходна његова адаптација за те намјене. Имаће амбуланту, мале сале за интервенције, болесничке собе, ембриолошки дио који захтијева посебне услове климатизације, вентилације, стерилизације - рекла је Злојутро Срни.
Она је навела да се протекле двије године ради и на набавци опреме, те имају хистероскоп какав има клинички центар у Марибору гдје се хистероскопија ради амбулантно, као и "четири де" ултразвук са двије сонде.
- Љекар Љиљана Станишић Пеулић је прије неколико година завршила субспецијализацију из фертилитета, два ембриолога су на обуци у Гинеколошкој и акушерској клиници "Народни фронт" у Београду. Колега Веселин Пупчевић је пред одбраном рада, завршио је боравак од годину дана и полагање испита што се тиче субспецијализације - рекла је Злојутро.
Злојутро је нагласила да је, када је ријеч о стручном кадру, центар за вантјелесну оплодњу могуће регистровати, те да је договорена сарадња са колегама из "Народног фронта", али да је потребно наставити радити на обезбјеђивању адекватног кадра.
- Наталитет нам је лош, број порођаја је мањи, одлазак генерација које треба да рађају је огроман, тако да је добро све што би утицало на побољшање наталитета - оцијенила је Злојутро.
Она је поновила став изнесен том стручне расправе о Нацрту закона о обавезном здравственом осигурању да и финансирње трећег покушаја вантјелесне оплодње од Фонда здравственог осигурања Српске треба да остане у границама Републике Српске, јер не постоји земља која плаћа да се нешто ради ван њене територије уколико је могуће урадити на домаћем терену.
- Ни федерални Фонд не плаћа поступак ван ФБиХ, исто тако и Србија, с тим што наш Фонд плаћа услуге које се не раде код нас, а сматрају се неопходним за парове који су у поступку вантјелесне оплодње - рекла је Злојутро.
Злојутро је истакла да је приједлог да се остварена трудноћа у поступку вантјелесне оплодње ван Републике Српске рефундира у износу колико би тај поступак коштао да је урађен на простору Српске.
Из Здравствене установе "Медико С" рекли су Срни да подржавају развој репродуктивне медицине у Републици Српској, те подсјећају да су и сами у последњих неколико година увели велики број нових процедура, а клинички ембриолози су прошли бројне додатне едукације, те су у припреми ДНК фрагментација и преимплантацијска дијагностика - методе које не ради ниједна клиника у земљама Југоисточне Европе.
- Будући да је клиника "Медико С" научно-наставна база Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци, као и Универзитета Нови Сад за студенте мастер студија - одсјек ембриологија, биће нам задовољство да све своје ресурсе ставимо на располагање колегама у УКЦ-у - поручили су из установе "Медико С".
У протеклих годину дана, колико је ова здравствена установа дио групације "Пронатал" из Чешке, пацијентима у Републици Српској доступне су најсавременије процедуре репродуктивне медицине, као и већи тим љекара за процесе вантјелесне оплодње.
"На основу података које смо ажурирали на захтјев Европске асоцијације хумане репродукције и ембриологије, те Комисије за извјештавање у Бриселу и који су били подложни провјерама, сврстани смо у групу европских клиника са највишом стопом успјешности. Примјера ради, проценат остварених трудноћа у односу на број процедура у нашој клиници је 2019. године - 44,38 одсто, 2020. године - 42,09 одсто и 2021. године - 44,28 одсто", истакли су из клинике "Медико С".
Фонд здравственог осигурања је 2007. године финансирао један поступак вантјелесне оплодње, да би 2011. године на терет обавезног здравственог осигурања ушла два, а 2018. године три поступк