The Economist: Европа улази у рецесију
Колико ће пад бити болан зависи од тога како ће се апсорбирати овај енергетски шок и како ће креатори јавних политика одговорити на исти.
Ове седмице су циjене енергије досегле незамисливе висине - више од 290 евра по мегават сату за референтну вредност плина који ће се испоручивати у четвртом кварталу годинe, пише The Economist, а преноси Блиц.
Иначе, уобичајена цијена прике пандемије била је око 30 евра. С обзиром да је плин маргинално гориво на европском тржишту електричне енергије, овај одређује и ширу цијену електричне енергије.
Европска привреда ушла је у кризу у релативно снажној позицији. Тржиште рада још увек је релативно здраво, а незапосленост се креће око 6,6 одсто. Раст плата веројатно ће се убрзати у наредним месецима. Инфлацијска очекивања су донекле спласнула, а потрошња и није толико пала.
Европске економије су у слободном паду
Ипак, ствари ће за неколико мјесеци изгледати знатно тмурније из три разлога. Прво, индустрија је под притиском. У прољеће су челници највећих европских произвођача тврдили да би пребрзо прекидање набавке руским плином подразумијевало и економску кризу за цијели континент.
Но, упркос високим ијценама, индустријска производња засад остаје на претходним нивоима. Разлог је сљедећи.
- Ријеч је о заосталим наруџбинама из прошлости - објашњава Михаел Хутер из Немачког економског института.
Ти заостатци, наравно, неће трајати вјечно, а неки показатељи који се односе на блиску будућност поприлично су суморни. Слиједи пад који ће одразити слабљење глобалне, а посебно кинеске привреде. Као што примјећује Робин Брукс с Института за међународне финанције, такав пад могао би означити прекретницу у привредном циклусу.
Најгоре ће бити погођене индустрије источно од Рајне. Немачко нездраво ослањање на кинеске купце подразумијева пад потражње за новом робом у читавом набавном ланцу. Чини се да је и италијанска индустрија у слободном паду. Пољска и Чешка, обје изван еурозоне, такође су изразито рањиве. Изузетак је Мађарска, гдје се производња шири здравим темпом, захваљујући, између осталог, процвату електричних возила и дугорочним енергетским уговорима.
Други разлог за забринутост је тај што ће услужни сектор на своја плећа преузети борбу с посрнутим европским економијама. Сезона је у Француској и на југу Еуропе биле заиста јака, туристи су обилно користили уштеђено за вријеме пандемије, туризам је додатно порастао током љета. Но, расположење опада јер потрошачи већ стежу ремен у припреми за дугу, хладну зиму.
Услуге ће веројатно стагнирати у надолазећим мјесецима, а некретнине и транспорт ће се суочити с посебно озбиљним потешкоћама, преноси Jutarnji.hr.
Евро у паритету с доларом први пут у двије деценије
На крају, Европа ће готово сигурно доживети коинцидирање енергетског шока с растућим каматним стопама. Европска средишња банка, заједно је с многим светским средишњим банкама, озбиљно потценила раст цијена, па је сада одлучна вратити годишњу инфлацију на око два одсто, послије алармантних 9,1 посто забиежених у августу. Економисти стога очекују да ће банка у борби против инфлације покушати подебљати своје капацитете повећањем каматних стопа.
Очекивано, приноси на европске краткорочне и дугорочне обвезнице порасли су у протеклом месецу. Упркос томе, евро је наставио падати, спустивши се на паритет с доларом први пут у две деценије. То је уједно још једна брига за креаторе политике на континенту - слабија валута потиче инфлацију скупљим увозом, погађајући стварне приходе, а тиме и потрошњу.
Све ово гарантује да ће европска привреда сигурно ући у рецесију, предвођену Немачком, Италијом те средњом и источном Европом. Аналитичари банке "ЈПМорган Чејс" очекују годишње стопе раста од минус два одсто у четвртом кварталу ове године, минус 2,5 одсто за Француску и Немачку и минус три посто за Италију.
Италијански проблеми и високи дугови потенцијално би могли изазвати нервозу на европским тржиштима обвезница. Европски политичари потрошили су много времена размишљајући о томе како одговорити на скок цијена енергије. Ускоро их чека криза немјерљиво ширих размјера.