latinica  ћирилица
19/09/2022 |  14:47 ⇒ 20:24 | Аутор: СРНА

Каран: Српска свој уставноправни статус брани институционално

Овај мандатни период био је обиљежен нападом посредством Уставног суда БиХ кроз више захтјева за оцјену усаглашености устава ентитета са Уставом БиХ и рјешавање уставног спора између БиХ и Републике Српске, која је одбрану свог уставноправног статуса гарантованог Уставом БиХ и цјелином дејтонско-паришког споразума бранила институционално, као и политичком борбом, оцијенио је професор уставног права Синиша Каран у колумни за Срну.
Синиша Каран - Фото: РТРС
Синиша КаранФото: РТРС

Колумну професора уставног права Синише Карана – Срна преноси у цјелости:

У БиХ политичка гибања стављала су у фокус посматрања прије свега облик државног уређења. Данас та кретања карактерише тенденција ревизије Устава, превасходно вануставним путем, а најчешће под различитим изговорима.

Најрадикалнији су захтјеви, који су против двоентитетског уређења, а за класично централистички и унитаристички модел, са прикривеним изјашњавањем за грађански модел уставноправног уређења, при чему се злоупотребом демократизације друштва, борбом за људска права ипак у суштини стварају услови за мајоризацију, а кроз елиминацију основних уставних постулата сложеног мултинационалног БХ друштва.

Тако је и дошло до сукоба нормативног и стварног до мјере да доводи у питање пронађени уставни оквир функционисања новонастале државне заједнице федералног типа и њених институција.

У мандатном периоду 2018 – 2022. година главно оружје против Републике је требао бити Уставни суд БиХ, потпомогнут уставом овлашћеним покретачима уставних спорова и заштите уставности /бошњачки и 'хрватски' члан Предсједништва, бошњачки посланици Парламентарне скупштине БиХ, бошњачки делегати у Вијећу народа Републике Српске/, да синхронизовано задају `последњи ударац` Републици кроз `заштиту` људских права и слобода, забрану дискриминације, правну државу, владавину права, европске стандарде, у коначном трасирање пута у стварању грађанске /бошњачке/ државе.

Требало је из Републике исисати још атрибута њене опстојности, посебно имовина, обиљежја, федералне елементе, представљање народа и ентитета, консензус, паритет, просто, један човјек један глас.

Кроз одлуке уставног суда, требало је извршити `уставноправну` ревизију устава и уставних и дејтонских принципа, при чему би без формалне промјене устава дошло до потпуне трансформације БиХ и оживљавања континуитета ратне, непостојеће, имагинарне, грађанске, бошњачке републике БиХ као уставноправног сљедбеника нестале, распаднуте СР БиХ.

Напади на Републику Српску су ишли у правцу оспоравања права институцијама Републике да уређују питања из, како кажу, 'искључиве надлежности институција БиХ' које је прије свих високи представник наметао, а које изворно нису надлежности БиХ.

Тако су се оспоравале одредбе имовинских односа садржане у Закону о пољопривредном земљишту, Закону о унутрашњој пловидби Републике Српске, Закону о шумама и Закону о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти, јер је питање `државне имовине` у искључивој надлежности `државе` БиХ, да Република Српска нема уставни основ за доношење овог закона, да се оспореним одредбама крше одредбе Устава БиХ којим су утврђени континуитет и идентитет државе БиХ, који подразумијевају право БиХ да настави да регулише `државну имовину`, чији је титулар и који даје надлежност `држави` БиХ и њеним институцијама, а не ентитетима да регулишу ово питање, да је то питање континуитета прописа и слично.

Оспоравана је и Декларација о уставним принципима која представља озбиљно кршење принципа континуитета и угрожава остваривање надлежности `државе` БиХ. Оспоравају наше дјеловање у сегменту о правосудним институцијама БиХ, у области одбране и безбједности, индиректног опорезивања, јер то угрожавава надлежности БиХ и уставноправни поредак БиХ, да то представља озбиљно кршење принципа демократије и правне државе и угрожава остваривање надлежности `државе` БиХ.

Подсјећамо да је овај мандатни период био обиљежен нападом преко Уставног суда БиХ кроз више захтјева за оцјену усаглашености устава ентитета са Уставом БиХ и рјешавање уставног спора између БиХ и Републике Српске. Тако за 2022. годину издвајамо захтјеве за оцјену усаглашености устава ентитета са Уставом БиХ и питање виталног националног интереса /подносилац захтјева Жељко Комшић/, Закона о лијековима и медицинским средствима Републике Српске /санкције од САД добио министар Ален Шеранић, а раније су санкционисани и предсједник Српске Жељка Цвијановић и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик/ и Закона о допунама Закона о републичкој управи, Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти /бошњачки делегати у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ/, Декларација о уставним принципима и закључци Народне скупштине Републике Српске од 10. децембра 2021. године /бошњачки посланици Представничког дома парламента БиХ/.

У 2021. години издвајамо захтјев за оцјену уставности Закона о непримјењивању Одлуке високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона БиХ /подносиоци седам делегата из Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске/, Закона о шумама /седам делегата из Клуба Бошњака у Вијећу народа Српске/, Закона о обезбјеђењу квалитета у високом образовању Српске /седам делегата из Клуба Бошњака у Вијећу народа Српске/, Закона о техничким прописима Републике Српске /Шефик Џаферовић/.

У 2019. години се издвајају захтјеви за оцјену уставности Закона о унутрашњој пловидби Републике Српске /подносиоци захтјева седам делегата из Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске/, Закона о пољопривредном земљишту /седам делегата у Клубу Бошњака у Вијећу народа Српске/, Закона о превозу у друмском саобраћају Републике Српске /бошњачки посланици Представничког дома парламента БиХ/.

Подсјећамо, да се не заборави, и захтјев за оцјену уставности Закона о Дану Републике Српске /подносилац захтјева девет делегата Вијећа народа Републике Српске/, као и Захтјев за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске /оспоравање 9. јанура/, подносилац захтјева Бакир Изетбеговић.

Континуитет напада на имовину Републике кренуо је још 2010. године захтјевом за оцјену уставности Закона о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске и под забраном је располагања, подносилац захтјева Сулејман Тихић.

Закључно у вези са имовином констатујемо да Српска нема дилему у вези са питањем титулара, власништва над имовином. Ентитети су власници имовине на својој територији, а БиХ не посједује територију већ само спољну границу. То потврђују и женевски принципи на којима је настала БиХ, као и подјела те имовине /територије/ у омјеру 49:51. Дејтонски устав, Анекси четири, осам и девет то недвосмислено потвђују. Чак је и овакав Уставни суд потврдио /2000. године/ да су својински односи и заштита свих облика својине у надлежности Републике. Потврдио је то и кроз оцјену уставности закона о приватизацији.

Питање титулар имовине, као дилема није ни постојала док је вјештачки није стварила међународна заједница. Споразум о сукцесији није основ за својину, већ само за расподјелу између сукцесора, држава бивше СФРЈ, а БиХ може имати имаовину на располагању коју јој дају ентитети.

Република Српска је одбрану свог уставноправног статуса гарантованог уставом БиХ и цјелином дејтонско-паришког споразума бранила институционално прије свега, као и политичком борбом. Најзначајнији документи те одбране који су трасирали пут свих будућих одбрана су преточени у снажна акта Народне скупштине.

Издвајамо, Информацију о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ којом се истиче потреба доношења закона који ће омогућити несметано функционисање Републике Српске. Народна скупштина је повукла сагласности на Споразум о надлежностима у области индиректног опорезивања између Републике Српске и Федерације БиХ, Споразума о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање Високог судског и тужилачког савјета БиХ, Споразума о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ потписан са Владом Федерације БиХ.

Посебно је важно подсјетити реакцију Републике у вези са оцјеном рада високог представника, примјене Анекса десет Општег оквирног споразума за мир у БиХ у периоду разговора о именовању новог високог представника, којом се осуђује рад високих представника који су кршећи Дејтонски споразум и његов Анекс десет, кршили међународно право и злоупотребљавали свој мандат.

Једна од посебних реакција Републике се односила на питање у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ, као и у вези са питањима о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске.

У својим одлукама Уставни суд БиХ је наставио са праксом да одлукама мијења унутрашње уређење БиХ, да у континуитету нарушава правни поредак, уставност и законитост, владавину права, дјелује политички, излази из оквира устава и својих надлежности, сам ствара нове норме својим екстензивним и волунтаристичким тумачењем, сам се упушта у пренос надлежности, задире у рад законодавних тијела, једном ријечју, фактор је нестабилности за укупан опстанак државне заједнице.

У следећем мандатном периоду Република ће бити суочена са наставком атака по истом моделу, појачан европским путем и фамозних, непроводивих, штетних 14 приоритета Европске комисије, лажним грађанством, демократијом и борбом за људска права. Република ће имати велику одговорност да настави енергичну одбрану на јасним постулатима у актима институција Српске, посебно Народне скупштине у актуелном мандату.

Уставни суд не може представљати уставотворца, има искључиву улогу заштитника Устава БиХ, устава по мјери конститутивних народа и њиховог етно - територијалног федералног представљања као базне одреднице, новонастале, сложене, мултиетничке државне заједнице.