Нови самит лидера ЕУ у децембру, први пут у једној од земаља региона
Иако консултације још увијек трају, у европским дипломатским круговима оцењују да Србија нема изгледа да буде домаћин овог састанка на највишем нивоу, прије свега због неусклађености Београда са спољном политиком ЕУ према рату у Украјини.
- Ставови и реторика Србије о санкцијама према Русији и рату у Украјини за многе земље чланице су неприхватљиве - наводе европске дипломате и оцењују да ће самит "највјероватније бити одржан у Албанији или Сјеверној Македонији".
У Бриселу оцјењују да је рат у Украјини ојачао свијест у Европи о важности политике проширења за стабилност континента, о чему говори и демонстрирана спремност да се убрзано напредује у разговорима са Украјином и другим земљама које до недавно уопште нису биле дио процеса.
- Важно је да земље Западног Балкана не остану по страни и тако пропусте моментум за бржи напредак - наводе дипломатски извори и оцјењују да ће се у наредним мјесецима тражити начини за конкретне помаке у питањима као што су почетак преговора са Сјеверном Македонијом, конкретнији напредак у дијалогу Београда и Приштине, статус кандидата за БиХ и приштински захтјев за визну либерализацију.
Почетком октобра самит Европске политичке заједнице у Прагу
Прије самита у децембру, 6. октобра ће у Прагу бити одржан самит такозване Европске политичке заједнице, на иницијативу француског предсједника Макрона и председника Европског савјета Шарла Мишела.
Тај нови формат би требало да за истим столом окупи чланице ЕУ и оне земље који немају, или не желе перспективу чланства, пружајући платформу за редовну дебату о питањима од заједничког интереса за цијели континент, од безбједности и енергетике, до климатских промјена и повезаности.
Уз позиве земљама Западног Балкана, како сазнајемо, предсједник Европског савјета Мишел и чешки премијер Вијала на самит су позвали и Велику Британију, Украјину, Молдавију, Грузију, Турску, Азербејџан и Израел.
Њемачки канцелар Шолц подржао је пројекат Европске политичке заједнице, уз ограду да он не може да буде замјена за проширење ЕУ.
Истовремено, Шолц је најавио "оживљавање" Берлинског процеса и одржавање новог самита у оквиру ове иницијативе 3. новембра у Берлину, са фокусом на Зелену агенду и заједничко регионално тржиште.
Многе земље чланице, међутим, сматрају да је Берлински процес недовољно инклузиван формат, јер окупља само трећину чланица ЕУ, те да је зато потребан сигнал ширег европског политичког ангажмана на Балкану, између осталог и кроз самит лидера ЕУ И Западног Балкана, најављеног за почетак децембра у региону.