X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
29/10/2011 |  16:28 | Извор: СРНА

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ "ОТКОС"

У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос српским цивилима и борцима са подручја општине Грубишно Поље убијеним током рата у Хрватској у акцији "Откос".
 - Фото: ФОНЕТ
Фото: ФОНЕТ
Милан Басташић, предсједник Завичајног удружења "Билогора", у чијој организацији је служен парастос, рекао је Срни да нико до сада није одговарао за овај злочин, осим што је у Србији осуђен само за једно убиство Вељко Марић, некадашњи припадник хрватских "зенги", који је ухапшен на бугарско-српској граници. "Он је осуђен само за једно недјело, а има пуно недјела, и издржава казну у Србији", рекао је Басташић, послије одржаног парастоса, који је служило свештенство цркве Светог Марка. У нападима паравојних хрватских јединица, терористичких група и појединаца организованих или подржаних од хрватских власти, убијено је 61 лице, а највећи број погинулих бораца изгубили су живот 31. октобра 1991. године у свеобухватном хрватском нападу на источну Билогору изведеном под кодним називом "Откос". Већину страдалих чине цивили, а свега троје од њих је изгубило живот у ратним дејствима од граната, док је пребијањем, мучењем, клањем или ватреним оружјем усмрћено је 31 лице, а неколико их је спаљено послије извршеног злочина. Из удружења "Билогора" напомињу да је јавности познато пет акција хрватских снага чије трагичне посљедице Крајишници обиљежавају сваке године - "Масленицу" 22. јануара, "Бљесак" 1. маја, "Миљевце" 21. јуна, "Медачки џеп" 9. септембра и "Олују" 4. августа. Међутим, за прву од њих - "Откос", у којој је по много чему извршено етничко чишћење без преседана, једва да је ико чуо. Источна Билогора је простор на сјеверозападу данашње Хрватске, у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица. Прије рата 1991. године имала је 54 насеља са бројним српским становништвом. Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало је око 2 500 припадника хрватских снага, а процјене су да је са резервама, логистиком и позадинским службама број ангажованих могао достићи и 20 000. Послије завршеног "посла" услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак и у селима у којима раније није ни било отпора. Рушени су и девастирани православни храмови, тако да су до темеља изгорјеле дрвене цркве билогорског стила, споменици културе под заштитом Унеска, храм Светог Димитрија у Растовцу саграђен прије 1700. године и црква Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године".