Митровић: Узајамна симпатија између српског и руског народа апсолутно уникатна
Митровићеву колумну за Глас Српске преносимо у цјелости:
Чак и у најтежим временима наше савремене историје, као што је то био случај деведесетих година прошлога вијека, када је руководство Руске Федерације ради приближавања Западу, чинило све да уступи своје интересе на Балкану и дало своју добровољну сагласност на долазак у наш регион Европске уније и НАТО-а, Срби ни тада нису изгубили своју вјеру у Русију. Долазак на власт Владимира Владимировича Путина био је дочекан са великим ентузијазмом и радошћу.
То што су Срби одувијек били политички лојални Русији објашњава се блискошћу менталности наших народа, која произилази из заједничког историјског словенског поријекла и припадности православној вјери. Али то што су односи између наша два народа данас уздигнути на ниво стратешког партнерства и савезништва у многоме треба да захвалимо колективноме Западу, који је у својој континуираној политици према српском народу увијек дискредитовао нашу националну самобитност и јавно понижавао наше духовно и културно достојанство.
Данас се цијели свијет налази пред новим изазовима. У својој суштини ти изазови представљају отворену борбу добра против зла на новом стратешком нивоу. Агресивно поробљавање човјечанства од стране Запада, путем лицемјерног наметања западне идеологије и њихових политичких принципа у својој суштини није ништа друго до савремени вид империјалистичког колонијализма.
Под изговором спровођења демократије и заштите људских права, некада просвећени, а данас срамни и неморални свијет западног друштва, не само да јавно уништава цивилизацијска достигнућа човјечанства, него путем силе и агресија истребљује све оне народе који желе да се супротставе овој заразној болести која пријети истребљењу цијелога човјечанства.
Јавна пропаганда неморала, разврата, исмијавања хришћанских вриједности, легализација изопачености, нераскидиво су повезани са унутрашњом идеологијом НАТО-а која жели да кроз духовно поробљавање човјечанства оствари своју свјетску економску и војну доминацију.
Многе земље свијета свјесне су опасности која долази са Запада, међутим тренутно главни напор у овој суровој борби заштите добра на себе је преузела Русија. Од исхода ове борбе зависи, не само судбина наших народа него и судбина цијелога човјечанства.
Српски народ данас је апсолутно свјестан кључне улоге коју спроводи Русија у својој међународној политици, а која је у великој мјери усмјерена и на заштиту, не само наших националних интереса него и интереса свих других земаља и народа који желе да сачувају свој национални идентитет и своју посебност.
Због тога нам је потпуно јасна русофобска пропаганда, све више присутна у медијском простору, која неправедно и лицемјерно подрива ауторитет руске међународне политике, желећи да Русију представи као агресора и главног кривца за апсолутни фијаско европске унутрашње и међународне политике.
Негативне појаве које данас потресају западно-европско друштво, као што су незапамћена инфлација, изузетно низак ниво квалитета живота, енергетска криза и политичка неизвјесност директна су посљедица политичког авантуризма и непромишљене политике западних лидера.
Западно-европске политичке елите изгубиле су карактеристични за њих некада давно у прошлости политички прагматизам, који је био усмјерен на политички компромис и дипломатију дијалога. Данас западна дипломатија користи искључиво политику силе, санкција, војних интервенција и међународне изолације.
Савремена демократија не оставља ни најмањи простор за сопствено мишљење, право на самобитност, слободу избора, очување националне посебности. Оваква вишедеценијска политика довела је свијет у стање свеопштега хаоса, због чега су многе земље свијета биле насилно утопљене у западну либералну идеологију, која подразумијева инсталирање политичко-економског система под вођством и апсолутном контролом запада - који се стручно назива евроатлантске интеграције.
Трагедија украјинског братског народа, у којој Запад кроз директну конфронтацију са Русијом покушава да оствари своје економске и геополитичке интересе, показала је сву опасност и негативност евроатлантских процеса.
Можда нико боље од српског народа не разумије шта се то заиста дешава у Украјини, јер су страдања украјинског народа и уништење ове нам блиске земље организовани из истога центра и по истом сценарију као и распад Југославије. Цијена уласка у НАТО, као што се да примијетити из украјинског примјера, не само да доноси нове крваве сукобе, разарање, страдања народа, него је својим свеобухватним програмом директно усмјерена на уништење људске личности, у којој човјек више није високоморално биће са личносним достојанством, већ поробљено безлично створење.
Због свега овога, српски народ мора да буде свјестан чињенице да живимо у изузетно изазовном времену у којем од наше издржљивости и правилног разумијевања свих друштвено-политичких социјално-економских процеса зависи и наш опстанак и будућност нашег народа. Зато је веома важно да се и данас, без обзира на све притиске, одржи стратешко партнерство између српских земаља и Руске Федерације, јер је оно једини залог за очување цјелокупног идентитета Срба.