Живковић: Турковићева захтијевала незаконит рад
Живковић је навео да је у његовом мандату, а вјерује и осталих амбасадора који долазе из Републике Српске, именованих на приједлог српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, сарадња са Турковићевом била незадовољавајућа из више разлога.
- Иако смо од средишта Министарства иностраних послова у Савјету министара прозивани да водимо паралелну дипломатију, одговорно наглашавам да се у свим дипломатско-конзуларним представништвима гдје су постављени кадрови из Републике Српске радило професионално, по свим дипломатским правилима и пазило да се не укаља ни лични образ, ни образ земље из које долазимо - рекао је Живковић за Срну.
Живковић је истакао да су свакодневно били обасипани разним немуштим дописима у којима се од њих тражило да обиљежавају на разне начине непостојеће дане, такозване "државне празнике", и тиме да крше законе земље из које долазе.
Према његовим ријечима, Турковићева је, истовремено, тражила од амбасадора БиХ да у "шихтарицу" не уписују 9. јануар Дан Републике Српске, као државни празник и остале нерадне дане.
Он је нагласио да су амбасадори из Републике Српске, у складу са Законом о празницима Републике Српске и релевантним одлукама Владе Српске, били јединствени и да су сваки пут аргументовано одбили наметнуте захтјеве из МИП-а.
- Сви наши дописи о потреби материјално-техничких средстава, неопходних за рад ДКП-а и поштовања законитости у раду, завршавали су или са уобичајеним административним одговорима (нема новца, није усвојен буџет), или у ладицама, а неријетко и у корпама ресорног министарства - објаснио је амбасадор БиХ у Љубљани.
Живковић је рекао да су, истовремено, потребе за људским ресурсима, поготово у доба епидемије вируса корона, свјесно игнорисани и накнадно неадекватно попуњавани, погоршавајући национални дисбаланс на штету српских кадрова.
Он је навео да се увидом у број запослених по ДКП-у и бројем извршених услуга, али и приходом, лако може закључити да је ДКП Љубљана извршила највећи број услуга, приходовала највише новца рачунајући према броју запослених, што се драстично одразило на погоршање њиховог здравственог стања.
- Да ствар буде занимљивија, МИП у Савјету министара на те дописе одговорио је слањем Комисије за утврђивање законитости у раду и финансијску контролу у прољеће 2020. године. Иако сам имао увид, након контроле, у њихове извјештаје, а на неке од њих ставио и параф /сви су били позитивни и похвално се односили на рад ДКП-а/, ни до дана данашњег нисмо добили никакво обавјештење од ресорног министарства - навео је Живковић.
Он је навео да су, са друге стране, у претходном времену, оптерећном епидемијом и такозваном "корона дипломатијом", осим редовних контаката са надлежним институцијама успјели, заједно са партнерима, да наметну тему промјене Споразума о запошљавању са Словенијом у дијелу смањивања обавезног рада у трајању од једне године код истог послодавца на највишем нивоу.
Живковић је нагласио да је питање права националних мањина, заједно са осталима, стално на дневном реду, али и да у овом моменту нема спремности са словеначке стране да се, по питању реципроцитета, што је основ њихове политике, ријеши овај проблем који оптерећује међудржавне односе у региону.
Он је подсјетио да је испреговаран и Споразум о запошљавању чланова породице запослених у ДКП-овима двије земље, али да тај документ и даље чека на реализацију, због опструкција у Министарству иностраних послова у Савјету министара.
- Економска сарадња БиХ и Словеније се опоравља и има тенденцију да сустигне најбоље дане по питању извоза у Словенију. Осим континуиране подршке нашим привредницима у оснивању и подршци предузећима овдје, најновије активности су промоција нове зимске сезоне у сарадњи са Олимпијским центром "Јахорина" - навео је амбасадор БиХ у Словенији.
Живковић сматра да и честе посјете највиших званичника Словенији /Бледском форуму и Брдо-Бриони процесу/ показују живу дипломатску активност преточену у документе који оцртавају континуирану подршку кандидатском статусу БиХ на путу ка ЕУ.
- За Републику Српску важан је и сваки разговор који би додатно објаснио њен положај, а истакао бих сигурно најважнији састанак који је имао српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик са тадашњим словеначким премијером Јанезом Јаншом, али и разговоре које је водила предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић при недавној посјети Словенији - закључио је Живковић.