latinica  ћирилица
26/09/2022 |  19:41 ⇒ 20:00 | Аутор: РТРС

Шорников: Кишињев још није спреман да покрене насилне сценарије у Придњестровљу

Отприлике половина становништва Молдавије има проруске ставове, чије је отворено изражавање забрањено законом и може бити скупо. У том контексту, под притиском Запада, Кишињев је принуђен да иде путем милитаризације: војни буџет државе се већ удвостручио. Истовремено, молдавска страна, плашећи се реакције Русије, избјегава за сада активније и покретање насилних сценарија у придњестровском правцу. Овакав став изнио је бивши замјеник министра спољних послова Придњестровске Молдавске Републике, директор Института за друштвено-политичка истраживања и регионални развој Игор Шорников.
Молдавија (Фото: EPA/DUMITRU DORU) -
Молдавија (Фото: EPA/DUMITRU DORU)

Прочитајте цијели интервју Шорникова са Руску Газету.

Каква је реакција молдавских власти и обичних грађана на референдуме у ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области о прикључењу Русији?

Игор Шорников: Молдавска влада је осудила референдуме о прикључењу Русији и изјаснила се за "независност, суверенитет и територијални интегритет Украјине", а Кишињев је такође прилично болно реаговао на дјелимичну мобилизацију у Русији. Што се тиче обичних становника Молдавије, мишљења су далеко од тога да су тако недвосмислена. Молдавско друштво је обично поларизовано: дио друштва заузима радикалну прозападну позицију – то је увијек мала мањина која понекад успије да придобије колебљиве, а отприлике половина становништва увек се придржава проруских ставова.

Након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, у Молдавији се развила специфична унутрашња ситуација: у земљи је на снази ванредно стање, ограничено је емитовање многих руских и руских медија. Изражавање било каквих позитивних емоција у вези са поступцима Русије може скупо коштати Молдавце. Стога, у Кишињеву нећете видјети руске заставе као било гдје у Немачкој, Италији или Чешкој.

Постоји ли подршка референдумима у друштву? Тешко је рећи са сигурношћу. Бар, Молдавци, за разлику од своје владе, мирно реагују на проширење руских граница.

Да ли је Кишињев спреман да силом ријеши питање са Придњестровљем, на шта га активно гурају Запад и Кијев?

Игор Шорников: Заиста, под притиском Запада, Кишињев је био принуђен да крене путем милитаризације. Штавише, почело је прије годину дана, када се сазнало да су Сједињене Државе пристале да испоруче оружје Молдавији за пет милиона долара. Али ове године ЕУ је већ издвојила 40 милиона евра за пренаоружавање молдавске војске. Кишињев не само да прихвата такве "поклоне", већ и повећава свој војни буџет. Ове године се удвостручио. Паралелно са овим процесом, интензивиране су војне вјежбе у Молдавији, одвијају се у непосредној близини Придњестровља и уз учешће америчке војске. За шта? 

Међутим, званични Кишињев упорно тврди да питање са Придњестровљем треба рјешавати "мирним дипломатским путем". Желим да обратим пажњу на ову реторику. "Мирни" и "дипломатски" пут, на примјер, не искључује економски притисак на Придњестровље и ултиматуме. Ранијих година, када је ријеч о Придњестровљу, дипломате су говориле мало другачије, сукоб је предложено да се ријеши "политичким преговорима на равноправној основи", што не подразумијева никакав притисак на једну од страна.

Па ипак, сада можемо рећи да Кишињев још није спреман да покрене насилне сценарије на Дњестру. Молдавија нема борбено спремну војску, становништво Молдавије категорички не прихвата рат и, углавном, није агресивно према Придњестровцима.

Да ли су молдавске власти покренуле економско и политичко "гушење" Тираспоља, избјегавају изградњу конструктивног дијалога са ПМР? Шта треба очекивати у догледно време? Каква је улога Вашингтона и Брисела у ескалацији тензија?

Игор Шорников: Убрзо након почетка специјалне војне операције, Украјина је потпуно затворила придњестровски дио своје границе за кретање робе и људи. То је Придњестровље учинило изузетно рањивим према Молдавији. Сада сав придњестровски увоз и извоз мора да се обавља преко Молдавије и подлеже молдавским правилима. Због тога, посебно, питања са снабдијевањем Придњестровља лијековима већ дуго нису ријешена. Молдавија користи европску номенклатуру лијекова, а Приднестровље је купило значајан дио лијекова из земаља ЕАЕУ, од којих неки не пролазе кроз молдавску номенклатуру. Терети са лијековима и даље стоје на молдавској царини. Слична ситуација је била и са увозом минералних ђубрива у сезони сјетве. Али све ове епизоде ​​могу бити само увод у пуну блокаду.

Током протеклих 20 година, молдавске власти су упорно покушавале да створе ситуацију у којој ће све спољноекономске активности Придњестровља бити под контролом Кишињева. А сада се, додуше под утицајем спољних околности, догодило управо оно што су молдавске власти толико желеле. Молдавија је свесна да је сада отворен прозор могућности за реформатирање регионалне ситуације. И, вероватно, молдавска страна би сада била активнија у придњестровском правцу, да се не плаши реакције Русије. Углавном, Кишињев је све ово вријеме био у приправности, не одговара на приједлоге Тираспоља за наставак преговора, али помно прати ток Специјалне војне операције и пажљиво прати међународну ситуацију.

Може се тврдити да, док Русија повећава свој политички утицај у нашем региону Европе, Кишињев неће предузимати ризичне кораке, чак и упркос потпуној зависности актуелног режима од Вашингтона и Брисела. Али ако ослаби, мир и безбједност у нашем региону биће доведени у питање.

Извор: rg.ru