Веритас: За злочине над српским цивилима код Книна још нико није оптужен
Сви су убијени из ватреног оружја из непосредне близине у својим двориштима, на кућним праговима или у кућама, а ријеч је углавном о старијим људима, саопштено је из Документационо-информативног центра "Веритас".
У саопштењу се додаје да ни 27 година након злочина нема оптужених, нити осуђених за убиства цивила у Вариводама и Гошићу, као ни за многа друга убиства српских цивила у сусједним селима након хрватске војно-полицијске акције "Олуја".
Злочин у Вариводама се десио 28. септембра 1995. године, готово два мјесеца по завршетку "Олује", када је убијено девет мјештана старости од 55 до 84 године, док је тијело Угљеше Илијашевића пронађено касније у једном густишу.
Само из породице Берић убијено је седморо, а просјечна старост жртава је 67 година.
Убијени су Јован, Шпиро, Радивој, Марија, Марко, Милка и Јован Берић, те
Мирко Покрајац и Душан Дукић.
Мјесец дана раније, 27. августа, у оближњем селу Гошић убијено је седморо српских цивила старости од 56 до 81 једине, сви из породице Борак.
Убијени су Саво, Васиљ, Гроздана, Марија, Косовка, Милка и Душан Борак.
Сви убијени у оба села били су цивили, а у тим селима ни у вријеме рата ни у вријеме убистава није било никаквих ратних активности.
Остали су зато што нису хтјели да напусте своја огњишта и што су повјеровали позивима тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана да свима који нису "окрвавили руке" гарантује имовинску и личну безбједност, наводи се у саопштењу.
У "Веритасу" кажу да је српске цивиле, у намјери прикривања злочина, хрватска полиција тајно покопала на книнском гробљу под ознаком "непознат" иако су знали њихов идентитет.
Њихова тијела су у прољеће 2001. ексхумирали хашки истражиоци међу посмртним остацима 301 лица, колико их је било покопано на Книнском гробљу, сви из времена "Олује" и послије те акције.
Породице су их идентификовале 2002. године, а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута скрнављени.
Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, ова убиства су релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. године подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника.
Оптужени су Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић, због кривичног дјела убиства из користољубља.
Исте године Жупанијски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела, ослобађа их оптужбе "у недостатку доказа".
Врховни суд Хрватске је укинуо првостепену ослобађајућу пресуду и случај вратио на поновно суђење.
Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, заступник оптужбе је 13. фебруара 2002. године одустао од оптужнице против свих оптуженика, уз образложење да су дошли до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, најавивши нову истрагу.
Према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Вариводама је живјело 477 житеља - 472 Србина, два Југословена, један Хрват и двоје осталих, а у Гошићу 107 житеља - 106 Срба и један остали.
Према попису становништва у Хрватској из 2021. године, у Вариводама је живио 61 житељ, а у Гошићу 21, без података о националној припадности.
У Вариводама не живи нико млађи од 25 година, док их је 31 млађе од 65, од којих је само четворо млађих од 40 година.
У Гошићу нема нико млађи од 40, док их је четворо млађих од 65 година.