Самоубиство младића из Лакташа поново отвара питање о бруталности на интернету (ВИДЕО)
Младић, који је извршио самоубиство, није издржао притисак након што је видео на коме га радник на интервјуу за посао исмијава и снима.
Мушкарац који је снимио и објавио видео на друштвеним мрежама је приведен.
Након ове трагедије, поново се отвара питање - колико пазимо шта објављујемо и дијелимо на друштвеним мрежама, али и колико је простор интернета и друштвених мрежа законски уређен.
Исмијавање и дијељење смијешног видеа особе која и не зна да је снимају... Дијељење видеа у коме се приказује насиље, нечији физички или ментални недостаци... Забава 24 сата дневно - шок и невјерица 24 сата дневно. Звучи познато? Све то се зове саучесништво, а оставља трајне посљедице на жртву.
- Погледајте, неко падне, ви то одмах можете да пронађете на друштвеним мрежама, чак и ако је смијешан видео, мени није јер је то страшно. А општа популација, сви се томе смију. Одједном смо ушли у неки накарадни свијет у коме користимо информације, не знајући чему оне служе и какве ће посљедице изазвати - наводи Снежана Меденица, професорка психијатрије на Медицинском факултету у Фочи.
Више од 70 одсто младих на друштвеним мрежама је технолошки неписмено, каже Меденица, а то значи да користе друштвене мреже без свијести о могућим посљедицама онога што дијеле. Сваки садржај који представља неку врсту малтретирања, свако од корисника мрежа може да пријави.
Емина Бековић из Центра за безбједност на интернету каже да сваку врсту насиља или узнемиравања треба пријавити.
- Поента је да научимо да је пријављивање прихватљиво понашање и да немамо страх од тога, страх од одмазде и уцјене - каже Бековићева.
Неовлашћено снимање само је један од сегмената Кривичног законика који може да заштити потенцијалну жртву.
- Када је ријеч о кривично-правној заштити, Кривични законик Републике Српске забрањује виша врста неовлашћеног снимања, било да је ријеч о тонском запису, видео запису или, на примјер, фотографији. Поред забране да се такви снимци начине, забрањује се и њихово дистрибуисање, односно забрањује се чињење доступним таквих снимака трећим лицима, на различите начине који, наравно, укључују и забрану објављивања на интернету - појашњава Оливера Шево Гребенар, виши асистент на бањалучком Правном факултету.
У случају неовлашћеног снимања и дистрибуисања садржаја, казне су новчане, али и затворске - до годину дана. Међутим, када и дође до пријаве, настаје проблем, јер се Кривични законик не може тако лако превести у онлајн свијет, због тешкоће у доказивању. А онлајн свијет сам за себе законски није уређен.
- Држава може процесуирати лице за неки прекршај или кривично дјело почињено на интернету, међутим, ту долазимо до проблема - не постоји закон који регулише поступање на интернету уопштено или поступање на интернету у одређеној области - појашњава Игор Поповић, виши асистент на бањалучком Правном факултету.
Постоји низ питања која нису дефинисана, међу њима и да ли су мреже јавно мјесто. Осим мијешања државе, постоји и индивидуални начин да се заштите корисници, који мрежама могу пријавити малтретирање.
У случају да мрежа одбије да уклони спорни садржај, не постоји законски начин, тренутно, да је држава на то натјера.
Српски члан Предсједништва Милорад Додик најавио је измјене законских оквира за интернет узнемиравање и злостављање, али и осудио понашање злостављача.
- Осуђујем све оне који су снимили и јавно ширили снимак. Заслужују да сносе јавну осуду и кривичну одговорност. У наредном периоду радићемо на допуни постојећих законских рјешења, којима ћемо јаче санкционисати оне који овим видом насиља угрожавају друге особе - навео је Додик.
Да би се спријечиле трагедије, али и учествовање у дијељењу садржаја који малтретирају другу особу, неопходно је образовање, тачније, спознавање не само могућности, него и одговорности на интернету.
- Сви смо одговорни, сви који учествујемо. Наравно да је најодговорнија особа која је креирала садржај, одговорна је платформа или дигитални медиј, али и сви остали који су учествовали, да ли да су дијелили, лајковали или на било који други начин учествовали - наводи Драгана Трнинић, професорка на Факултету политичких наука Бањалука.
Живот 22-годишњака неповратно је изгубљен. Морална оговорност можда није законска категорија, али јесте људска. Бити мало више савјестан и одговоран, кажу стручњаци, може спасити нечији живот.