Алкалај оптужио Шмита за дестабилизацију БиХ (ВИДЕО)
Он је истакао да је Шмит у потпуности уништио принцип владавине права који подразумијева равноправност свих пред законом, без изузетка.
Алкалај је навео да је БиХ уставом утврђена као демократска земља која дјелује под владавином права и слободним и демократским изборима, а да је Шмит тај принцип прекршио наметањем измјена изборних правила по завршетку избора.
Према његовим ријечима, Шмит је преварио све бираче у БиХ, јер би они сигурно гласали другачије да су били упознати са новим изборним правилима.
Алкалај је навео да је Шмит преварио све актере избора, односно политичке партије и независне кандидате, који би понудили другачије изборне листе и изборни програми који би били у складу са новим изборним правилима.
- Како БиХ може спровести свој уставни принцип да је демократска земља, ако се мијењају правила избора правила избора послије избора? То никако не може, а високи представник је тај који је то онемогућио, који у свом раду нема право да ради било шта супротно Уставу БиХ. Да ли то значи да БиХ и њени грађани нису довољно добри за потпуну демократију? - упитао је Алкалај.
Према његовом мишљењу, друга спорна ствар је то што је Шмит наметнуо овакве измјене Изборног закона БиХ чије се вредновање спроводи кроз математичку формулу и коефицијент за учешће у изборном процесу.
- То значи да имате држављана БиХ који су етничка мањина у одређеним дијеловима земље и који имају коефицијент од на примјер 0,5, док грађани исте националности у јужном дијелу БиХ имају коефицијент 1,5, што им даје већа права и шансе у изборном процесу. То је крајњи облик етничке дискриминације, који је забрањен актима УН као што су Конвенција о грађанским и политичким правима и Европска конвенција о људским права и основним слободама - додао је Алкалај.
Трећа спорна ствар за Алкалаја је то што је Шмит наметнуо амандмане на Устав Федерације БиХ користећи два различита пописа, један из 1991. и други из 2013. године, наводећи да његова одлука показује намјеру да у сарадњи са Хрватском обезбиједи неограничено учешће у власти за једну политичку странку - ХДЗ која је огранак те политичке странке из Хрватске, преносе федерални медији.
- Овим је високи представник све грађане БиХ довео у стање потпуне правне несигурности - навео је Алкалај.
Према његовим ријечима, четврта спорна ствар односи се на чињеницу да је Шмит "све ово планирао и урадио у сарадњи са Хрватском, што је и сама Влада те земље јавно најавила, вјероватно сматрајући себе гарантом Дејтонског споразума, што свакако није".
- Овим је високи представник извршио, између осталог, кривично дјело прописано Кривичним правом БиХ. Осим тога, високи представник је селективно спроводио пресуде Уставног суда БиХ, односно није спровео једину који се тиче сузбијања дискриминације и то онај у предмету "Комшић", чиме је починио још једно кривично дјело - непоштовање одлука Уставног суда БиХ - сматра Алкалај.
Он је оцијенио да намјера Шмита "да омогући праведније изборе" његовим одлукама није реализована, те да је на тај начин увео збуњујуће елементе и отежао извођење изборног процеса.
- Постало је више него очигледно да је улога садашњег високог представника да дестабилизује земљу у корист једне од сусједних земља, као и неким од његових међународних ментора, али на штету БиХ и њених грађана. Користим ову прилику да нагласим да БиХ подржава институцију високог представника, у складу са мандатом датим Дејтонским мировним споразумом, али да је активност садашњег вршиоца дужности високог представника постала проблем који треба да буде ријешен у најкраћем могућем року - истакао је Алкалај.
Он је поручио да Шмит не може вршити противуставне ствари или радити ван датих овлаштења, што је нажалост сада случај.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик навео је у писму које је упутио предсједавајућем Савјета безбједности УН Харолду Агјеману да делегацију која ће присуствовати састанку овог тијела свјетске организације није одобрила БиХ нити су је овластиле релевантне институције него је треба сматрати приватном експедицијом самоизабраних чланова.
Додик је истакао у писму да ниједна особа из БиХ, без обзира на чин и функције, нема Уставом предвиђено одобрење да се обраћа на било каквом међународном догађају.
Влада Републике Српске послала је 28. Извјештај Савјету безбједности УН који се односи на период мај-октобар ове године и у њему изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.