КАКО ЈЕ ЦРКВА СВЕТЕ СОФИЈЕ У НИКЕЈИ ПОСТАЛА ЏАМИЈА

У њој су током протекле седмице већ обављане муслиманске молитве с имамом. Црква, у којој је одржан Седми васељенски сабор 787. године, има и минарет из османских времена, а рестаурисана је прошле године. Дозволу за претварање некадашње базилике посвећене Светој Софији у џамију дао је државни орган из Анкаре задужен за питања вјере - Дијанет, пренијела је верска информативна агенција ВИА. Истанбулски дневни лист Хуријет потврдио је ту информацију, наводећи да се црква поново, након реконструкције, отвара за исламско богослужење, као и да она "никада није била проглашена за музеј". За Курбан бајрам у њој је одржан уобичајени исламски обред. Истанбулски утицајни дневник Сабах недавно је писао да ће и храм Свете Софије на Босфору, који има статус музеја, понови бити џамија. Припрема се инсталација мимбара, проповједаонице за имаме, у самој цркви из 6. века. Света Софија је претворена у џамију након освајања Никеје, 1331. године. Изник је 1922. "очишћен" од Грка, а многи хришћански објекти су тада уништени. ОНКАЛ: ЦРКВА МОРА ОСТАТИ МУЗЕЈ Одлука о претварању цркве у џамију наишла је и на критику Турака. Трговачка комора Изника сматра да је поступак „потпуно неразумљив”, јер град живи од туризма. Историчар уметности С. Мулајим изјавио је да то није требало урадити, јер је црква била веома значајна за историју хршћанства. Он очекује и да ће у свијету бити протеста због овог поступка. Професор умјетности на измирском универзитету Хаки Онкал сматра да је одлука из Анкаре „безвриједна”, црква мора остати музеј, као и до сада. У Светој Софији, иначе, уз дозволу турских власти, сусрели су се и служили литургију православни првојерарси 26. децембра 2000. око цариградског и васељенског патријарха Вартоломеја, поводом два миленијума хришћанства. ТУЦИЋ: ЈЕДНО ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ МЈЕСТА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ Публициста и вјерски аналитичар Живица Туцић сматра да је црква Свете Софије у Никеји, која је уз одобрење турских власти, претворена у џамију, била једно од најзначајнијих места хришћанске, посебно српске историје, јер је у њој хиротонисан први српски епископ. Он је подсјетио да је у тој цркви одржан и седми Васељенски сабор. „Међурелигијски односи на глобалном нивоу могу се само градити уз поштовање светих мјеста свих религија. Храм Свете Софије је свакако значајна светиња хришћанства и хришћанске цивилизације”, навео је Туцић у изјави достављеној Тањугу. Он очекује да би тим поводом требало да реагују и Београд, али и СПЦ јер су у Никеји заправо положени темељи њене аутокефалности. Живица Туцић каже да би оваква одлука турских власти морала да "вријеђа све хришћане". "Сабор који је одржан у Никеји је један од најзначајнијих, јер га признају и католици и протестанти, он је био општехришћански, а сада је на том месту џамија. Прије двадесетак година био сам у Никеји и приликом обиласка некадашње цркве, а тада музеја, платио сам уредно карту. Нико, чак ни цариградска патријаршија, не тражи да она поново постане православна црква, већ да остане оно што је последњих 90 година - музеј, који би био доступан свакоме", каже Туцић.