latinica  ћирилица
24/11/2022 |  13:13 ⇒ 23:01 | Аутор: РТРС

Благојевић: Да ли је Тужилаштво БиХ урадило свој посао у случају "Махмуљин"?

Професор уставног права Милан Благојевић истакао је да је Тужилаштво БиХ требало да предложи притвор ратном злочинцу Сакибу Махмљину још од првостепене пресуде. Благојевић је нагласио да је Суд БиХ могао да одреди притвор чак и без приједлога Тужилаштва.
Милан Благојевић - Фото: РТРС
Милан БлагојевићФото: РТРС

Текст објављјемо у цијелости:

Изјава Бориса Грубешића, портпарола Тужилаштва БиХ, који је 24.11. ове године рекао медијима да је то тужилаштво у предмету Махмуљин одрадило свој посао, побудила је моју пажњу. Разлози за то налазе се у Закону о кривичном поступку БиХ на које треба указати нашој јавности, јер се њиховим потпуним сагледавањем поставља оправдано питање да ли је Тужилаштво БиХ, а и Суд БиХ, заиста одрадило свој посао по закону у предмету Махмуљин, како би предуприједио ситуацију до које је дошло, да осуђени Сакиб Махмуљин нестане након изрицања правоснажне пресуде на вишегодишњу казну затвора и тиме онемогући да буде упућен на њено издржавање.

У вези с тим јавности најприје треба рећи да се притвор у кривичном поступку може одредити у двије процесне ситуације.
Прва је ситуација док још траје кривични поступак, док још није донсена пресуда. У тој ситуацији, једноставним језиком казано, притвор одређује суд на приједлог тужица, због сљедећих разлога: 1) ако постоји опасност да ће оптужени побјећи, 2) ако постоји опасност да ће ометати поступак уништавањем или скривањем доказа, утицањем на свједоке, саучеснике или прикриваче, 3) ако нарочите околности оравдавају бојазан да ће поновити кривично дјело или учинити кривично дјело којим пријети те 4) у ванредним околностима, ако се ради о кривичном дјелу за које се може изрећи казна затвора од 10 година или тежа казна, а које је посебно тешко с обзиром на начин извршења или посљедице дјела, ако би боравак оштуженог на слободи резултирао стварном пријетњом нарушавања јавног реда.

Остављајући сада по страни разлоге зашто оптуженом Сакибу Махмуљину није одређен притвор из разлога наведених под тачком 4) још за вријеме док је вођен кривични поступак против њега, с обзиром на начин извршења и посљедице злочина према српским ратним заробљеницима за које злочине је Махмуљин касније осуђен, овдје желим указати на другу ситуацију, која је наступила након изрицања осуђујуће пресуде Махмуљину, у којој му је такође могао бити одређен притвор па не бисмо дошли у садашњу ситуацију у којој се налазимо, да је Махмуљин недоступан државним органима.

Ова друга ситуација из ЗКП БИХ је нарочито важна јер, како ћемо видјети, у њој се за одређивање притвора не тражи да буде испуњен неки од претходних услова од 1) до 4), већ ЗКП БиХ за одређивање притвора захтијева нешто сасвим друго.

Дакле, та друга ситуација на коју скрећем пажњу прописана је у члану 138. став 1. Закона о кривичном поступку БиХ.

Према тој законској одредби Суд БиХ, када изрекне пресуду на казну затвора, може одредити притвор оптуженом УЗИМАЈУЋИ, како пише у том члану, У ОБЗИР СВЕ ОКОЛНОСТИ ПОВЕЗАНЕ СА ИЗВРШЕЊЕМ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА. Дакле, код одређивања притвора по овом основу Апелационо вијеће Суда БиХ је, кад је Махмуљину смањило казну са 10 на осам година затвора, могло Махмуљину одредити притвор по наведеном основу, невезано за то да ли је постојала опасност од његовог бјекства или други разлози наведени горе, од 2) до 4). Јер кад одређује притвор по члану 138 став 1 ЗКП БиХ Суд узима у обзир само то да ли ОКОЛНОСТИ ПОВЕЗАНЕ СА ИЗВРШЕЊЕМ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА указују на потребу одређивања притвора послије изрицања пресуде.

А околности бројних злочина над српским ратним заробљеницима за које је Махмуљин осуђен управо су указивале на постојање потребе да му се одмах по изрицању пресуде Апелационог вијећа, а и раније, тј. одмах по изрицању пресуде првостепеног Судског вијећа, одреди притвор по члану 138 став 1 ЗКП БиХ.

У том правцу је и Тужилаштво БиХ требало предлагати притвор још од првостепене пресуде. Ако није, онда не стоји данашња изјава Грубешића да је Тужилаштво учинило све што је било до њих.

А ни Суд БиХ није учинио што је било до њега, јер је и он по члану 138 став 1 ЗКП БиХ могао одредити притвор, пошто у том члану нигдје није прописано да му за такву одлуку треба приједлог Тужилаштва БиХ.