Србија ускоро лансира сателит у свемир
Мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака Машинског и Математичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Астрономске опсерваторије Београд ради на пројекту "Мозаик", који ће у орбиту послати први српски кјуб сателит, којим ће моћи да се управља са Земље.
- Лансирање сателита оквирно је планирано за 2025. годину - рекао је један од чланова тима Марко Гавриловић, студент докторских студија и члан Катедре за механику Машинског факултета, задужен за прорачуне орбиталне динамике летелице, који су од кључног значаја за њено кретање и што дужи останак у орбити.
Његов задатак је да на основу еволуције орбите сателита утврди како на његово кретање утичу гравитационо поље Земље, затим гравитација Сунца, Месеца и других небеских тела, као и остали ефекти, као што је утицај сунчевог зрачења и атмосферски отпор и узгон.
Гавриловић је навео да се будући кјубсат састоји од три коцке, димензија 30 пута 10 пута 10 центиметара.
Биће опремљен камерама и имаће прецизан систем за одређивање своје локације и оријентације у простору. Енергију ће генерисати путем склопивих соларних панела.
Летјелице овог типа просјечно бораве у васиони око годину дана, али тим Србије жели да направи корак унапријед.
- Хоћемо да урадимо нешто што нико до сада није урадио, не само за кјуб, него за све сателите, да извршимо орбитално управљање и продужимо век трајања. Желимо да га, док је иза планете, ставимо у флајт мод, а како изађе само да се окрене. Тако ћемо уштедити енергију, а и задржаћемо га што дуже у орбити. Сви су, до сада, летели у нижим орбитама 200 до 400 километара, планирамо да га пошаљемо на 675 километра - истакао је Гавриловић.
Осим што ће Србија ући у породицу држава које раде на развоју свемирских технологија, први пут ће добити и фотографије земље из васионе у високој резолуцији, а биће могуће и праћење климатских промјена, станишта ендемских врста и величине шумског покривача.
У оквиру пројекта "Мозаик" готово све земље у окружењу су започеле развој својих свемирских пројеката, пишу "Новости" и додају да водећу улогу имају Мађарска, Словенија и Грчка, док су Хрватска и Албанија такође одмакле.